И јанур је почео без падавина, а дневне температуре су пролећне. То међутим не би требало да нас завара. Судећи по појавама у природи и народном веровању права зима нам стиже око Јовањдана, а у нововарошком крају кажу да ће поред хладноће и јаких мразева карактеристичних за ово доба године, бити и обилног снега. Пролеће и лето ће бити сушни, па горшатаци већ страхују за летину.
У прошлости народ је пратио појаве у природи и временске прилике на поједине црквене празнике, а јануар их је пун, и на основу њих доносио своју временску прогнозу. Мада је у међувремену метеорологија узнапредовала, у појединим крајевима не одричу се лако старих навика.
А у свињској слазени је, кажу, записана прецизнија временска прогноза за зимски период него у извештајима метеоролога. Оно што су искуснији касапини још јесенас најавили, до сада се у потпуности обистинило.
-Након благе и по прилично уједначене зиме, око 20. јануара нам стиже захлађење, биће и обилног снега, а такво време ће да потраје. Све свињске слазене су јесенас рекле исто, и до сада није било омашке у ономе што ‘саопште’. Код нас се верује да сваки леп зимски дан мора да се ‘искија’. То значи, ако је први део зиме благ и сунчан, у другом ће бити мраза и снега -каже Видомир Гвоздовић из Акмачића на падинама Златара.
„Прочитати“ записано на свињској слезини није међутим ни мало лако, мада тако изгледа. Због тога су они који то умеју „на добром гласу“ и радо виђени гости на сеоским светковинама. А јесенас је било пуно посла и за касапине и за сеоске метеорологе.
– Свињска слезина мења облик сваке године, у зависности од временских прилика које најављује. Да би се правилно протумачили знаци потребно је да се слезина визуелно подели на шест једнаких дужних делова, јер зима код нас на планини траје шест месеци. Тамо где је дебља него обично значи да ће у том месецу бити мразева, а када је шира да ће бити доста падавина. Када је на истом месту и дебела и широка значи да ће бити хладно уз обиље снега –објашњава касапин Горан Дулановић из Дражевића код Нове Вароши.
У поштапалици „сачувај ме Боже ведрог Божића и облачног Ђурђевдана“ која се овде користи увек током разговара о временским приликама, сабрано је кажу мештани вековно искуство предака.
-Ако је облачно на Божић, верује се да ће те године добро родити воће, ако још и пада снег биће свега у изобиљу. Ако на Божић падне киша, богато ће родити све што се окопа мотиком. Каква ће бити година, гледа се и по томе каво су временске прилике и на Богојављење, 19.јануара. Ако на Богојављење пада снег или стегне мраз, чека нас добра година, а ако дува топао и сув ветар, година ће бити родна, али пуна болести. Ако на овај празник пада киша, биће поплава, а ако је време ведро, прети суша наредног лета – каже Неђо Грујичић из Драглице.
Зелен Божић носи бео Васкрс, кажу у планинским селима на тромеђи Србије, Црне Горе и Републике Српске. Васкрс је ове године 16. априла, а снег је у то доба године овде и ранијих година падао.
Судећи и према другим појавама у природи, пролеће и лето не „обећавају ништа добро“. На Муртеници су почели да цветају борови, кад им време није, а цвет развија и трава црњуша који нарочито воле пчеле. Јавиле су се и прве висибабе, док је у селима ближе лимској долини опет родила малина.
-Све то наговештава лошу годину, али не мора да значи. На жалост временске прилике су се драстично промениле. Уместо четири, последњих година имамо два годишња доба и из зиме директно улазимо у лето, па је све незахвалније прогнозирати временске прилике на основу појава у природи и старих народних веровања- каже Радован Главоњић из Бистрице.
Жељко Дулановић
