Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ ГОТОВО ЗАБОРАВЉЕНИ СРПСКИ КУКУРУЗ: Без „осмака“ нема качамака

ГОТОВО ЗАБОРАВЉЕНИ СРПСКИ КУКУРУЗ: Без „осмака“ нема качамака

170

Кажу да нема качамака, проје и цицваре без брашна од кукуруза осмака, али данас га ретко ко сеје. А наши стари једино су у њега имали поверења. Добро је подносио сурову климу па је у брдско-планинским подручјима дуго био главно „хлебно жито“, док се пшеница гајила тек за погачу и славски колач. Међутим, осамдесетих година прошлог века потиснули су га хибриди, након чега се из њива преселио у успомене и на окућнице оних који држе до традиције и квалитета.

Текст и фото: Жељко Дулановић

 Кукуруз осмак познат је и као стакленац или српски криваљ, како га најчешће зову у централној и источној Србији. Стабљика му је слаба, али отпорна на сушу и остале временске неприлике, док му је клип дугачак и благо закривљен. Зрно му је распоређено у осам неправилних редова, по чему је и добио име, мада, ако добро роди, има и који ред више. Постоје и бели и жути осмак. И један и други се одликују изузетним укусом, због чега су специјалитети од њиховог брашна, самлевеног у поточари, све траженији на трпезама гурмана.

Најукуснија проја од жутог осмака

 – Зрно му је крупно и толико тврдо да се и воденички камен намучи док га самеље. Али се зато од његовог брашна меси најукуснија проја коју су наши преци обично јели уместо хлеба. Посебно је укусна проја од жутог осмака, који се некада углавном узгајао у вишим планинским пределима са суровијом климом. И сâм сам је јео као мали, па ме је и сећање на тај укус покренуло да да га опет сејем – каже Десимир Тадић (62) из ваљевског села Мијачи, заљубљеник у старе и готово заборављене сорте.

 На узораним падинама Медведника и Јабланика Тадић гаји кукуруз осмак задњих пет-шест година и један је од ретких у западној Србији који још увек сеје ову сорту кукуруза који је вековима хранио живаљ на нашим просторима. За разлику од других, који га сеју у неколико редова с краја њиве да имају за проју, Тадић је овог пролећа осмак посејао на чак четири хектара.

Пре тога сам осмак сејао на површини до једног хектара, али како се све више тражи његово брашно које мељем у поточарама на бистром Градцу, решио сам да засејем још њива. Гајим га без употребе било каквих заштитних препарата па колико ћу у јесен убрати зависи понајвише од тога колико је година била родна. А и приноси су му мали. С хектара сам имао највише две и по тоне рода, док је, поређења ради, принос хибридног кукуруза код нас у ваљевском крају око пет тона. Због тога је и брашно од кукуруза осмака скупље, и тренутно у малопродаји кошта 150 динара за килограм. Однедавно се може купити у локалним продавницама, а заинтересоване су и трговине и ресторани у суседним општинама – каже Тадић.

  Управо због малих приноса, кукуруз осмак није занимљив великим произвођачима.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us