Mnogo reči u prethodnoj godini potrošeno je na iznalaženje razloga, pa i krivaca za stanje u proizvodnji našeg najznačajnijeg voća, ali je od toga zasad malo vajde. Brend „srpska malina”, po kojem smo poznati u čitavom svetu, a pre svega „kvalitet Arilje”, kreirali su naši kupci, a ne mi, jer su vrlo dobro znali šta od nas dobijaju. Nažalost, još uvek smo nedovoljno svesni zbog čega je naša malina toliko tražena i šta to godinama isporučujemo strancima. Čini se, ipak, da sezona koja je za nama i teškoće u izvozu koje su nastale po završetku berbe, predstavljaju prekretnicu u malinarstvu naše zemlje.
Piše: dr Aleksandar Leposavić
Nerealna očekivanja i medijski nastupi pojedinih interesnih grupa napravili su ogromne probleme, jer je s porastom otkupne i izvozne cene došlo do značajnog smanjenja izvoza maline. Naši tradicionalni kupci kao glavni razlog smanjenja kupovine navode previsoku izvoznu cenu srpske maline.
Otkupljivači puno obećali, ništa nisu dali
Okosnica naše malinarske proizvodnje i izvoza su sorte Vilamet i Miker, neprikosnovene po kvalitetu kada su u pitanju tehnološke karakteristike koje privlače kupce. Mnogi izvoznici, međutim, mešali su Vilamet i Miker sa sortama Fertodi zamatos, Polka, Glen empl i drugima, koje po karakteristikama nisu ono na šta su naši kupci navikli. Zbog ove, može se reći, svojevrsne prevare, kupci su se polako okretali drugim tržištima.
U poslednje vreme imamo zbrku s visinom domaće otkupne cene. Otkupljivači su obećavali i pisali na otkupnim listovima znatno višu cenu od one postignute u izvozu maline. A većina njih još uvek nije isplatila proizvođačima isporučene količine. To stvara veliku nervozu i neizvesnost u sezoni koja je pred nama.
Činjenica je da u dosta dugom periodu u našoj zemlji ne postoji ozbiljan pristup i odgovarajuće savetodavno telo koje bi davalo smernice i uputstva, ne samo u kriznim godinama, već i u godinama kada je malinarstvo beležilo znatno bolje rezultate. Tela kao što su Nacionalni saveti za malinu (pa i borovnicu, jagodu i drugo voće od značaja za privredu određene zemlje) postoje u Americi, Čileu i drugim zemljama u kojima se usklađuju struka, proizvođači, prerađivači i u kojima ne postoje velike oscilacije proizvedenih količina i oscilacije cena, kao što je to slučaj kod nas. Zbog toga su, recimo, Čileanci u prethodnim godinama ciljano smanjivali proizvodnju maline, jer su znali šta se dešava i kako će visoke cene uticati na tržište. U SAD se marketinškim aktivnostima pospešuje potrošnja i zbog toga se zalihe smrznute maline kod njih, za razliku od Evrope, mesecima smanjuju.
Više malina na trpezi – manje vremena kod lekara
Amerikanci svoje argumente za povećanje potrošnje pre svega baziraju na dobro poznatoj činjenici da se plodovi maline mogu koristiti tokom cele godine, sveži, smrznuti ili u različitim prerađevinama. Drugi akcenat je na hranljivoj vrednosti ovog voća, koja je poznata još od najranijeg perioda ljudske civilizacije. Malina je hrana i lek, i jedna od najzdravijih namirnica dostupnih savremenom čoveku.
Lekoviti su ne samo plod, nego i koren, stablo i list. Malina se upotrebljava za lečenje mnogih bolesti: arterijskog pritiska, srčanih oboljenja, crevnih i želudačnih infekcija, zapaljenje grla, nazeba, za izbacivanje peska iz bubrega, smanjenje holesterola, regulisanje nivoa šećera u krvi, poboljšanje krvne slike, stimulisanje rada creva, smanjenje delovanja slobodnih radikala, smanjenje pH (kiselosti) krvi, regulisanje rada štitne žlezde i prostate, sprečavanje bolesti krvi (leukemija, malokrvnost), jačanje imuniteta.
Istočna medicina odavno koristi malinu u lečenju neplodnosti, polne nemoći, neurastenija i drugih psihogenih bolesti. Plodovi maline koriste se i u lečenju astme, ekcema, za poboljšanje apetita kod dece i rekonvalescenata, zaustavljanje povraćanja i smirivanje bolova u želucu.
Od lišća, korena i suvih plodova prave se čajevi za lečenje hemoroida, lišajeva, osipa i drugih alergijskih reakcija, kao i za jačanje organizma. Ekstrakt iz ploda maline aktivira pankreas na lučenje insulina, zbog čega se preporučuje za snižavanje šećera u krvi.
Bioaktivne supstance (flavonoidi, kondenzovani i hidrolizovani tanini, stilbenoidi i fenolne kiseline) prisutne u malini i drugim vrstama jagodastog voća, imaju veliki značaj, prevashodno zbog dokazanog redukovanja rizika od dobijanja pojedinih vrsta kancera, koronarnih srčanih oboljenja, ulcera, moždanog udara i drugih.
Sve su to više nego dovoljni razlozi da se malina nađe u našem svakodnevnom jelovniku, bilo kao sveža i smrznuta ili u obliku različitih drugih proizvoda.
Bitne za bolji imunitet, jače kosti, nežniju kožu i manje sala
Brojni izvori navode da jedna porcija maline od 100 grama sadrži 23 miligrama vitamina C, što predstavlja približno 30% minimalne dnevne potrebe u ovom vitaminu za žene. Vitamin C podržava imunitet i zdravlje kože i pomaže u proizvodnji kolagena, koji je veoma važan u održavanju hidratacije i elastičnosti kože, pojačavanju fleksibilnosti zglobova i čvrstoće kostiju. Pored toga, vitamin C, apsorbovan iz malina, povećava sposobnost ljudskog tela da sagoreva masti i na taj način pomaže smanjenju gojaznosti koja je sve veći problem, ne samo starijih kategorija stanovništva.
Maline takođe sadrže mangan, kalcijum i vitamin K, koji igraju važnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju. Korišćenjem maline organizam se obezbeđuje i manjom količinom vitamina E, vitamina B, magnezijuma, bakra, gvožđa i kalijuma.
Maline su voće s jednim od najnižih sadržaja šećera, sa samo 2,7 grama na 100 grama plodova, što je znatno manje u poređenju s oko 13 grama u jabuci osrednje veličine. Ovakav sadržaj šećera idealan je za zavisnike od njegovog unosa, u cilju smanjenja ukupnog unosa na minimum.
Antioksidansi u svakom zalogaju
Bogatstvo plodova maline antioksidansima je proučavano i dokazano brojnim istraživanjima kod nas i u svetu. Takva istraživanja su dokazala da je veći unos voća bogatog antioksidansima, a malina je jedno od najbogatijih, povezan s manjim rizikom od hroničnih bolesti povezanih sa stresom. To uključuje kardiovaskularne bolesti, rak i druge uzročnike sa smrtnim ishodom. Antioksidansi imaju nezamenljivu ulogu u sprečavanju ili odlaganju nekih vrsta oštećenja ćelija.
Naime, prilikom vežbanja, pretvaranja hrane u energiju, prilikom izloženosti duvanskom dimu, zagađenju vazduha, preteranom osunčavanju, naše telo prirodno proizvodi slobodne radikale, veoma nestabilne molekule koji uzrokuju «oksidativni stres» i oštećenje ćelija. U takvim situacijama se molekuli antioksidanasa suprostavljaju oksidativnom stresu i na taj način anuliraju ili u velikoj meri umanjuju štetan efekat dejstva slobodnih radikala.
Antioksidansi maline takođe pomažu u smanjenju upalnih procesa, poznatih pokretača preranog starenja. Prirodne zaštitne supstance u plodovima maline podržavaju stabilizaciju nasledne osnove, ali i blokiraju enzime koji izazivaju bol, recimo, kod artritisa.
Prirodna zaštita od raka
Maline su, uz izuzetno bogatstvo vitaminima i mineralima dragocenim za zdravlje, među retkim namirnicama koje sadrže elagitanine i antocijanine, blagotvorne u borbi protiv raka. Brojni su dokazi da upravo ta jedinjenja smanjuju reprodukciju kanceroznih ćelija. Prema studiji iz 2005, urađenoj u Institutu za onkologiju u Beogradu i Institutu za voćarstvo u Čačku, samo 130 grama plodova maline u dnevnom obroku ima izuzetnu efikasnost u sprečavanju nastanka raka debelog creva. Pri tome je, zahvaljujući optimalnom sadržaju elaginske kiseline, najefikasnije dejstvo ispoljila sorta Vilamet.
Prevencija dijabetesa
U američkoj studiji iz 2019. nasumično su odabrane 32 odrasle osobe između 20 i 60 godina, obolele od dijabetesa, i davane su im različite količine malina za doručak, pri čemu je svaki obrok bio sličan u kalorijama i makronutrijentima. Testirane osobe podeljene su u tri grupe: jedna grupa u obroku nije imala maline, druga je dobijala jednu, a treća dve porcije (šoljice) smrznute maline. Rezultat istraživanja je da više malina u ishrani znači manje insulina za kontrolu nivoa šećera u krvi. Takođe, pokazalo se da je šećer u krvi bio niži kod grupe testiranih koji su konzumirali dve šolje crvenih malina, od onih koji nisu jeli nijednu.
Hrana za mozak
Dokazano je da maline pomažu i u borbi protiv oksidativnog stresa, u suzbijanju slobodnih radikala koji oštećuju ćelije i jačanju sposobnosti organizma da se bori protiv njihovih štetnih efekata. Pošto je oksidativni stres faktor rizika za bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove, maline su najbolja hrana koja podržava mozak. Tome doprinosi i visok sadržaj flavonoida u plodovima koji poboljšavaju koordinaciju, pamćenje i dobro raspoloženje. Malina i drugo jagodasto voće pomažu u opštem „održavanju” mozga i tako što uklanjaju toksične proteine.
