Melanoleuca (Gustoliske) rod su gljiva koji je dugo svrstavan u familiju Tricholomataceae, ali su najnovija DNK istraživanja utvrdila da su mnogo bliže rodovima Amanita (pupavke) i Pluteus (štitarke) i da ne bi trebalo da se nalaze u familiji Tricholomatacea. Vrste iz ovog roda su međusobno veoma slične i veoma su teške za raspoznavanje prema makroskopskim karakteristikama. Često je potrebna mikroskopija, pa čak i DNK analiza za utvrđivanje vrste u okviru roda. Sam naziv roda, Melanoleuca, ima koren u starogrčkom jeziku i znači „crno-bela“ što je jedna od odlika prvih opisanih vrsti ovog roda u nauci.
Piše: Momčilo Daljev
Kako su gljive iz ovog roda saprotrofne, što će reći da su razlagači mrve materije, tako se najčešće mogu pronaći po livadama, pašnjacima i šumskim čistinama, kao i u naslagama mrtve biljne mase, ali ih nalazimo i na peščanim dinama. Većina vrsta iz ovog roda je jestiva. Rasprostranjene su po celom umerenom pojasu i broje nešto preko 100 vrsta. U Srbiji ih je zabeleženo desetak vrsta.
Sam rod je veoma distinktivan u odnosu na druge rodove, a osnovne karakteristike roda su:
u pitanju su saprotrofne gljive;
sitne su do srednje veličine (najveći zabeleženi primerak vrste iz ovog roda je visine do 120 mm);
šešir je udubljen, s jasnim ispupčenjem po sredini;
listići su odvojeni od drške ili blago silazni,
zaobljeni po rubu;
listići su beli do žućkasti;
drška je centralno postavljena, sa blagim zadebljanjem pri bazi i karakterističnim uzdužnim strijama;
nema prisustva parcijalnog niti univerzalnog vela;
otisak spora je beličast do žućkast.
Melanoleuca strictipes
ima šešir obima do 10 cm, gladak, smeđe boje koja bledi prema sredini, a ponekad može da bude žućkast do krem beo. Listići su gusti i beličasti, sa blagim ružičastim prelivom. Drška joj je dužine do 12 cm, u boji je šešira, s izraženom bulbom pri bazi. Meso joj je beličasto do oker boje, sa blagim ukusom i jakim mirisom na brašno. Plodonosi po livadama i ivicama šuma.
Melanoleuca decembris
je gljiva visine do 6 cm, sa šeširom obima do 8 cm, mrkocrne boje, s karakterističnim ispupčenjem po sredini. Listići su gusti, tanki, svetle oker do sive boje. Drška je mrke boje, svetlija pri bazi. Meso joj je beličasto, bez nekog osobitog mirisa i ukusa. Plodonosi mahom po četinarskim šumama. Spada u jestive vrste.
Melanoleuca rasilis
prepoznajemo po šeširu obima do 8 cm, mesnat, zaobljen pa raširen kako gljiva stari, sivosmeđe boje, s vidljivo tamnijom zonom pri sredini. Listići su izrazito sivi. Drška joj je oker boje. Meso joj je sivosmeđe boje, bez osobitog mirisa i ukusa. Plodonosi po travnjacima, livadama i šumskim čistinama. Jestiva je vrsta.
Melanoleuca brevipes
ima šešir obima do 10 cm u smeđesivim tonovima. Listići su joj veoma gusti i pomalo silaze niz dršku, sivkaste su do oker boje. Drška je visine do 5 cm, sivkasta, veoma vlaknasta, batinasta pri bazi i kratka u odnosu na šešir. Meso je beličasto, bez osobitog mirisa i ukusa. Plodonosi po travnjacima i livadama. Spada u jestive vrste.
Melanoleuca evenosa
ima šešir obima do 10 cm, gladak, boje bele kafe, dok mu ivica ostaje dugo podvijena. Listići su gusti i beličasti, s ružičastim odsjajem. Drška je u boji šešira. Meso je beličasto, blagog gljivljeg ukusa i mirisa. Plodonosi po planinskim pašnjacima i često tvori velike vilinske krugove. Jestiva je vrsta.
Melanoleuca melaleuca
ima šešir obima do 10 cm, gladak i u raznim nijansama mrke boje, s nešto sivih i maslinastih tonova. Listići su gusti i beličasti. Drška je dužine do 10 cm, vlaknasta i oker boje. Meso joj je beličasto, bez posebnog mirisa i ukusa. Plodonosi na proplancima i šumskim čistinama. Jestiva je vrsta.
Melanoleuca grammopodia
ima šešir obima do 15 cm, boje bele kafe, dok mu ivica ostaje dugo podvijena. Listići su gusti i beličasti. Drška je vlaknasta i braonkaste boje. Meso je beličasto, slatkastog ukusa i snažnog mirisa na brašno. Plodonosi po planinskim livadama. Spada u jestive vrste.
Melanoleuca cognata
odlikuje se šeširom obima do 10 cm, koji je gladak, tamne narandžaste do narandžasto-oker boje. U sredini je vidno tamniji. Listići su gusti, krem do ružičaste boje. Drška je batinasta i blede do oker boje. Meso joj je beličasto, sa snažnim gljivljim mirisom. Plodonosi po planinskim terenima i to po šumskim čistinama, ivicama šuma, a ponekad i travnjacima. Jestiva je vrsta.
Melanoleuca subalpina
ima šešir obima do 8 cm, somotasto posut po površini i srebrnosive boje, dok mu je sredina u mrkim nijansama. Listići su gusti, beličasti, s ružičastim odsjajem. Drška je u boji šešira i somotasto posuta po površini. Meso joj je beličasto, bez posebnog mirisa i ukusa. Plodonosi po planinskim terenima, i to po šumskim čistinama, ivicama šuma, a ponekad i travnjacima. Jestiva je vrsta.
Melanoleuca polioleuca
ima šešir obima do 8 cm, maslinastosmeđe boje. Listići su beličasti i gusti, naslonjeni su ivicom uz dršku. Drška je dužine do 10 cm, batinastog oblika, vlaknasta, žilava i u bojama šešira. Meso joj je svetlomrke boje. Plodonosi po livadama, ivicama šuma, travnjacima i baštama. Jestiva je vrsta.
