Насловна АРХИВА Hranljivih materija sve manje

Hranljivih materija sve manje

488
Foto: Pixabay

Nivo hranljivih materija u zemljištu širom Srbije opao je do granice optimalnog. Ukoliko se o tome ne povede više računa, to bi značilo da bi njive uskoro mogle da postanu neplodne. Humusa je sve manje, naročito u Vojvodini, a uzrok tome je opadanje stočnog fonda, nedostatak stajnjaka i smanjeno korišćenje mineralnog đubriva.
Agroekonomista Milan Prostran rekao je da je od devedesetih godina prošlog veka stočni fond drastično smanjen.

– Od dva miliona goveda, spali smo na svega 900.000. Srbija je nekada imala i veliki broj svinja. Sve to zajedno doprinosilo je plodnosti zemljišta preko organskog đubriva. Takođe, nekada smo trošili oko milion i po tona kvalitetnog i kompleksnog mineralnog đubriva. Sredinom devedesetih, korišćenje đubriva sveli smo na 250.000 tona, što je skoro šest puta manje. Danas ga upotrebljavamo još manje, a uz to ono je i nekvalitetnije – objasnio je Prostran.

On tvrdi da su brojni razlozi zbog kojih dolazi do velikog narušavanja plodnosti poljoprivrednog zemljišta, pre svega humusnog, organskog dela, koji je najkvalitetniji. Zakorovljenost uništava njegovu plodnost i ima ga u Vojvodini, ali i u južnoj i centralnoj Srbiji, naročito tamo gde su devastirana područja. Takođe, zemljište se i loše obrađuje.

– Zbog štednje goriva, imamo redukovanu obradu zemljišta tanjiračama, umesto da ga oremo duboko i da negujemo tu brazdu – istakao je Prostran.On upozorava da se znatan deo poljoprivrednog prostora polako pretvara u neplodno zemljište. – Ukoliko i dalje insistiramo na navodnjavanju bez upotrebe stajskog đubriva, praktično ćemo najplodniji deo zemljišta sve više spuštati u dublje slojeve. Na taj način ono će osiromašiti i postati jalovo – naglasio je Prostran.

Pre početka intenzivne poljoprivrede, organske materije u vojvođanskim njivama u drugoj polovini prošlog veka bilo je više od 5 odsto, a samo u poslednjih dvadeset godina njen sadržaj je smanjen na ispod 3 odsto. Vojvodina kao najveća žitnica Srbije je u najvećem problemu. Oko 75 odsto površine pokriveno je černozemom i ritskom crnicom, koje su nekada sadržale više od 5 odsto organske materije, a danas je ima na svega 1 odsto površina. Prostran smatra da je povratak struci rešenje.
– Vratimo se poljoprivrednoj struci. Zemljište mora da se neguje i da se unapredi stočarska proizvodnja. Nega i čuvanje poljoprivrednog zemljišta su od izuzetnog značaja za generacije koje dolaze. Zato, vratimo se korenima. Srbija i dalje ima bogom danu zemlju, nalazi se na idealnoj geografskoj širini i dužini. Nekada se tačno znalo kako se zemlja čuva i obrađuje. Koristimo svega negde oko 3.450.000, a ukupno imamo više od 4.000.000 hektara obradive površine – rekao je Prostran.

Veliki deo zemljišta ratari u Srbiji uništavaju i paljenjem žetvenih ostataka – samo zaoravanjem, njive bi zadržale značajne prirodne minerale. S obzirom na to da je obnavljanje stočnog fonda dugotrajan proces, negovanje zaliha stajskog đubriva je najbrži i najjeftiniji način za održavanje strukture zemljišta. Na primer, Holandija i Danska koje nisu više tako plodne, moraju veliki deo svog poljoprivrednog zemljišta da rekultivišu, a to znači da rasejavaju razne vrste trava – na njima se ništa drugo ne proizvodi, jer tako zemljištu vraćaju plodnost.
Postoje i alternativni materijali, kao što je zeleni otpad iz gradova koji uglavnom završava na smetlištu, umesto na njivama.

Foto: Pixabay

Stokholm pravi park za pčele

Diplomate u Švedskoj, kompanije i građani Stokholma pokrenuli su inicijativu za spas gradskih pčela pravljenjem bee friendly zone, tj. mesta na kojem se prijateljski odnose prema pčelama i štite ih u švedskoj prestonici.

U projektu u delu grada u kojem se nalaze brojne ambasade angažovale su se diplomate, inicijativa „Pčele u gradu“, mnoge kompanije i lokalne vlasti. Oni nameravaju da naprave prvi stokholmski „park za pčele“, u Kraljevskom nacionalnom parku na Jurgordenu. U Švedskom udruženju pčelara ističu da 76 odsto svega što se gaji u Evropi ne može bez oprašivanja, a da 30 odsto autohtonih vrsta divljih pčela u Švedskoj preti istrebljenje. Pretnju ovim insektima predstavljaju klimatske promene i degradacija biodiverziteta.

Gradovi su inače bolja staništa za pčele od sela, jer se u njima ne koriste pesticidi. Međutim, za pčele u Stokholmu ne postoji određena politika, kao ni mreža lokacija koje one vole, poput onih napravljenih u Londonu ili Oslu. Pčelari se nadaju da će inicijativa za Kraljevski nacionalni park podstaći usvajanje šire politike za pčele u budućnosti.
– Bee friendly zone biće mesto gde će se moći naći hrana i voda za različite vrste pčela i oprašivača od proleća do jeseni. U ovoj zoni se procenjuje lični uticaj na oprašivače i podstiče na razmišljanje kako da se upravlja zemljištem da bi ga učinili boljim staništem – rekla je jedna od čelnica projekta Šeron Kairns. Ona je dodala da bi ova zona trebalo da bude uzorak dobre prakse koji bi mogao da se prenese na druge delove zemlje.

Projekat je pokazao da ljudi brinu zbog problema pčela u Švedskoj i da žele da nauče kako mogu da im pomognu. Korak u širenju znanja o pčelama biće i postavljanje košnice u Jurgordenu koju će projektovati arhitekte radi edukacije posetilaca popularnog parka. Aktivisti se nadaju da će biti još košnica i da će se bee friendly praksa proširiti i na ostale parkove.

M. Volčević

Dobro jutro broj 544 – Avgust 2017.