Nova sezona pošumljavanja u JP “Vojvodinašume” počela je u novembru prošle godine i trajaće sve do početka vegetacije na proleće. Reč je o veoma značajnom poslu, jer po pošumljenosti područje Vojvodine je pri samom dnu evropske lestvice. Još teže stanje je u Banatu, gde njegov srednji i severni deo liče na stepu i ima najmanje šume na ovom delu planete.
– Činjenica je da kuburimo sa šumom. Stanje se decenijama pogoršavalo, ali se danas osetno popravlja – rekao je diplomirani šumarski inženjer Slađan Suručić, direktor Šumskog gazdinstva “Banat”.
Prema njegovim rečima, 2005. godine počelo je plansko pošumljavanje. Kroz ovu akciju, do danas su u Banatu šumom zasađena 982 hektara, prosečno po 92 hektara godišnje. Tamo gde su goleti bile najizraženije najviše se i pošumljavalo – u Srednjebanatskom okrugu 425 hektara, a u Severnobanatskom 273 hektara.
– Prilikom sadnje drveta i izbora vrste vodi se računa o klasi i tipu zemljišta. Postoje saznanja da je u Banatu bilo mnogo hrastova, a dubina humusa u zemljištu to potvrđuje, jer na nekim mestima on dopire i do nekoliko metara. Zato smo u akciji pošumljavanja najviše prostora dali hrastu, koji spada među najcenjenije drvo – objasnio je Suručić.
Hrast se ne razmnožava samo sadnjom sadnica, već sve više i rasejavanjem žira. Koristi se mehanizacija kao kod razbacivanja veštačkog đubriva, a potom se žir zatrpa tanjiračom. Ovaj metod pokazao je odlične rezultate.
Mlad hrast prostire se i na 117 hektara u Melenačkom ritu. Žir je tu sejan u etapama i mlada šuma odlično napreduje. Ali, pošumljavanje hrastom usporava nedostatak žira, što otežava setvu već dve godine. Naime, žir se nabavlja u Sremu, gde ima dosta hrasta, ali je on plodonosan obilno svake pete godine. Bez obzira na sve, od skoro hiljadu hektara novih šuma u Banatu, 650 je pod hrastom.
– Uglavnom kad se uzmu u obzir sve novozasađene površine, kao i one koje se obnavljaju posle seče, svake godine se u Banatu pošumi oko 400 hektara. Po tom učinku, podizanje novih šuma ovde skoro je deset puta intenzivnije nego u drugim delovima Vojvodine, a upravo zbog toga što je područje dugo bilo zapostavljeno – naglasio je Suručić. Takođe, sade se i poljski jasen i topola, a u manjim količinama i crni orah. Zbog povoljnih uslova zemljišta i čestog plavljenja, topola se intenzivno sadi pored leve obale Tise, na prostoru gde je obavljana seča. Reč je o poslovima u kojima je neophodno i veliko učešće ljudskog rada.
Zbog odlaska mladih u inostranstvo, nema dovoljno radne snage, te ovaj posao obavljaju i žene, iako je vrlo naporan. Šumari ističu da je nedostatak radnika izražen i zbog zabrane zapošljavanja.
Nove zasade “Vojvodinašume” podižu na zemljištu koje im ustupi država, jer nemaju drugog. Očekuje se da će svoje potencijale u zemljištu za podizanje šuma iskoristiti i “Vojvodinavode”, a naročito lokalne samouprave, na čije ponašanje postoji niz primedbi. Na jednom od sastanaka u Srednjebanatskom upravnom okrugu, utvrđeno je da se svake godine nude besplatne sadnice, kao i finansiranje tih poslova, ali je interes zabrinjavajuće mali.
Dobro jutro broj 538 – Februar 2017.
