Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ ХРАСТ – СВЕТО ДРВО И СИМБОЛ ЖИВОТА

ХРАСТ – СВЕТО ДРВО И СИМБОЛ ЖИВОТА

51

Пише: Леа Радловачки

Храст. Реч која асоцира на снагу, чврстину, отпорност, на дрво које чува и штити. И баш тако храст је и представљен кроз векове, подсећајући нас на то да је дуговечан, да симболизује живот: од корена који нас везује за претке, преко стабла које служи да га целивамо, до грана и лишћа које се обнавља, а који припадају будућим генерацијама и Богу. Зато се и верује да се храст не сме сећи, односно убити, већ му се мора допустити да се сам осуши и утихне. Јер, то дрво има своју душу, а често је, кажу, домаћин туђих душа.

Многи народи, попут старословенских, грчких, римских, скандинавских, веома су ценили шуме и стабла, а посебно су храст повезивали са својим највишим божанствима. То свето дрво одувек је припадало врховним боговима, па је код Грка оно Зевсово дрво, код Римљана Јупитерово, код Германа Донарово, код Скандинаваца Торово, код Келта Дагдијево, а код Словена Перуново. На крају крајева, баш таква раскошна и узвишена крошња, савршено је место за боравак богова чији се гласови чују у шуштању лишћа и тутњави громова.

Мета громова и веза са боговима

Храст је, међутим, итекако распрострањен и по азијском континенту, па је тако у индијској традицији посвећен Земљи, док у кинеској симболици означава мужевност, али и слабост у снази; то је дрво које се опире животним променама и потом се ломи на олуји.

Зато и не чуди што храст повезују са громовима и кишом, а сва врховна божанства су уједно и богови громовници, па отуд и веровања да гром најчешће погађа баш његово стабло. Код старих Грка, чије се најславније и вероватно најстарије светилиште налазило управо у храстовој шуми, постоји мит да је због свађе између Зевса и његове жене Хере дошло до потопа, а да је, кад је невреме престало, из земље најпре никао храст, као симбол мира међу супружницима.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us