Stanovnici vranjskog kraja i danas se sa strahopoštovanjem odnose prema hlebu. Ovo je naročito slučaj u porodicama koje ga nemaju dovoljno, pa kada im se desi da im neko parče prilikom obeda padne na zemlju oni ga odmah podignu, ljube i vraćaju na sto moleći se Bogu da ih nikada ne ostavi gladne. Tome uče i svoje potomke.
Prilikom deobe delio se i kvasac
Ljudi u ovom kraju su takav odnos imali i prema domaćem kiselom kvascu za mešenje hleba. Njega su braća između sebe delila i prilikom deobe imovine, a onaj koji je napuštao svoj stari dom, ulazio je u novu kuću noseći taze umeseni hleb, kvasac, vino i rakiju. Domaćica bi ovaj kvasac držala stalno pored šporeta u grnčiću “podmesujući” novi čim bi ga upotrebila. Činila je to tako što bi u njemu vodom zamesila brašno u retko testo i ponovo vratila na svoje mesto.
Koliko su Vranjanci specifični u svom odnosu prema hlebu ilustruje, kroz primer svoje ujne koja je došla u familiju iz okoline Nove Varoši, Slađana Tasić novinarka iz Gadžinog Hana.
– U našem kraju svakog čoveka na obedovanje zovu rečima ”Ajde da jedemo leba”. Tako su i moju ujnu zvali i ona je u početku dok nije shvatila da je leb u vranjskom kraju sinonim za doručak, ručak i večeru, uvek mislila da će za stolom jesti samo hleb – priča Slađana.
Deda Mija delio hleb vojnicima
Hleb je u vranjskom kraju oduvek bio sinonim i za gostoprimstvo. Tako je, kako ističe Slađana, postupio i njen komšija čuveni pekar deda Mija ’99. godine kada je sav hleb, koji je te večeri ispekao u svojoj pekari staroj više od pola veka, podelio vojnicima koji su se posle izvlačenja sa Kosova i Metohije zaustavili ispred njegove radnje u Polomu kod Vladičinog Hana.
– Sliku deda Mije kako sa gajbom u rukama prilazi vojnicima i deli hleb nikada neću da zaboravim. Onako vruć i mirisan ratom izmučenim vojnicima bio je u tom trenutku prava dragocenost – kaže Slađana.
Na Slađanu deluje terapijski kada tokom mešenja zavuče ruku u meko, vazdušasto i vruće testo koje priprema od onoliko brašna TIP – 400, soli, kvasca i mlake vode, koliko želi da joj hleb bude veliki. Najpre stavi kvasac u mlaku vodu da nadođe, a potom ga izruči u pripremljeno brašno pomešano sa solju i zamesi mlakom vodom. Prestaje sa mešenjem testa tek kada ono krene da se odvaja od zidova vangle i ostavlja da nadođe na optimalnoj temperaturi.
– Kada testo usled nadolaženja ispuni vanglicu do vrha treba ga promešati varjačom i ovaj postupak ponoviti još dva puta. Ovako pripremljeno testo potom izručim na sto i pošto ga oblikujem u loptu istanjim “sukaljčetom”, oklagijom, koju mi je dok sam bila dete napravio moj deda iz Nesvrte, i ponovo ostavim da nadođe – savetuje Slađana.
Hleb peče u dobro zagrejanoj rerni na 200 stepeni i ne otvara je sve dok ne porumeni.
Tekst i foto: Gordana Nastić
