Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА И здрава храна, и очувана природа

И здрава храна, и очувана природа

ОРГАНСКА ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА

47
Foto: Shutterstock

– Одржива органска пољопривреда се базира на уравнотеженој биљној и сточарској производња која уважава природне системе и циклусе,  одржава и побољшава плодност и квалитет земљишта, квалитет воде и ваздуха – истиче проф. Др Оливера Николић.

Број „чистих“ хектара у Србији расте, али достиже тек 19.000 или 0,55 одсто укупних обрадивих површина, док је у земљама Европске уније под органским засадима 13,4 милиона хектара, односно 7,5 одсто ораница.

У Србији је између 400 и 500, са кооперантима око 6000 пољопривредника сертификовало органску производњу. Стручњаци сматрају да би их било више када би држава поједноставила сертификацију и делом финансирала трошкове производње, регистрације и набавке увозног репроматеријала.

Кад кажемо еколошка, органска или биолошка пољопривреда углавном мислимо на једно те исто – производњу „здраве хране“, односно, пољопривреду без примене агрохемикалија – минералних ђубрива, пестицида, хербицида, хормона. Употреба различитих термина ипак изазива дилеме и конфузију.
– У суштини, ради се о синонимима који се односе на пољопривредну производњу, биљну и сточарску, чији су основни принципи, према ИФОАМ (Међународна федерација покрета за органску пољопривреду), принципи здравља, екологије, правичности и бриге за животну средину. То је целовит систем управљања фармом, начин производње који подржава еколошке процесе, биодиверзитет и природне циклусе, уважавајући и локалне услове… Чешћа употреба неког од ових термина више је ствар језичких карактеристика неког говорног подручја него разлике у ономе што ти пољопривредни системи, заиста, у својој суштини представљају – каже др Оливера Николић, редовни професор Едуконс Универзитета, Факултета еколошке пољопривреде у Сремској Каменици. Докторирала је на Пољопривредном факултету у Земуну, сарађивала са домаћим и међународним научним и образовним институцијама и аутор и коаутор је више од 120 научних радова.

Финансијски и други подстицаји

Време конверзије служи да произвођач овлада техникама и методама органске производње, а да се земљиште доведе у стање да, према својим хемијским и другим особинама, одговара захтевима органске производње. У неким случајевима се овај посао може скратити, па и „прескочи“, што утврђује сертификациона кућа и надлежни инспекторат. Поступак сертификације је, током последњих деценија, олакшан, и у материјалном, и у административном смислу, акредитацијом домаћих сертификационих кућа, али је та процедура компликована и обесхрабрујућа за већину заинтересованих
Поред финансијских подстицаја који би требало да буду већи, државном политиком би ваљало подстицати истраживања у овој области, извршити правилну и одрживу рејонизацију конвенционалне и органске пољопривреде, форсирати мултифункционалност такве пољопривреде, а, пре свега, подржавати све видове, квалитетног и адекватног, неформалног и формалног образовања младих и других заинтересованих за органску производњу – сматра проф. др Оливера Николић.

Наша земља, вода и клима омогућују развој

Органска производња у Србији одвија се на више од 19.000 ха, што је знатно више него пре 10 година. Међутим, то је свега 0,55 одсто укупне површине обрадивог земљишта. Осим примарне, биљне производње, раст бележи и сточна органска производња и прерађивачка индустрија. Део тих производа налази тржиште и преко границе. У последњих седам година извоз органских производа увећан је шест пута тако да нам је у 2018. години донео 27,5 милиона евра. Међутим, постигнути резултати су недовољни имајући у виду да Србија поседује одличан потенцијал за интензивнији развој органске пољопривреде – квалитетно земљиште и воду, одговарајућу климу и друге природне ресурсе.
Еколошка производња у Европи и делу света расте и сваке године се површине за ове намене повећавају за око 500.000 хектара. У Европској унији, укупна органска производња достигла је 13,4 милиона хектара, што је 7,5 одсто од укупног, искоришћеног, пољопривредног земљишта. Тај проценат је највећи у Аустрији, Естонији и Шведској (преко 2о одсто), а најмањи на Малти, у Румунији, Бугарској, Ирској (испод три одсто).
– Одржива органска производња се базира на уравнотеженој биљној и сточарској производња која уважава природне системе и циклусе,  одржава и побољшава плодност и квалитет земљишта, квалитет воде и ваздуха. У примарној биљној производњи базира се на исхрани биљака кроз екосистем земљишта (стајњак, компост, глисњак, природна минерална ђубрива и слићно). При  избору раса или сојева животиња на које се примењују методе органске сточарске производње, узима се у обзир способност животиња да се прилагоде локалним условима, њихова виталност и отпорност на болести – објашњава проф. др Оливера Николић.

Foto: Shutterstock

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us