Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Искра која на планину и шуму мирише

Искра која на планину и шуму мирише

31

За 47 посто становника Србије који се греју на дрва довољан је један миришљави иверак да се ватра у шпорету распламса. Луч је и данас, упркос јакој конкуренцији индустријских стартера ватре, неприкосновен и омиљен у фиокама наших шпорета. Али, прича о корисном и лековитом лучу није једноставна. Њу прати стрпљивост и тиха мука трагача у најнеприступачнијим пределима. И тако је све док се дрво не олучи и док га вредан трговац не пронађе и донесе на вашарске тезге.

Одакле долази луч, како и где настаје у Србији? Која му је цена, ко проналази дрво о коме је још Његош писао? Броје се питања о лучу које мирише на планину, шуму и чист ваздух! Једно је од ретких које ће непогрешиво дати почетну искру. Његово иверје, везано у сноп, даје сигурност скоро половини становника Србије који се греју на дрва да ће се ватра брзо и сигурно распламсати.

Дрво пања борова „столаша“

Један од ретких Шумадинаца који допрема и продаје луч у градове и вароши у овом округу је Миодраг Дидановић из села Јасеница код Тополе. Каже, тешком муком га допрема са Златибора. И додаје да су управо Златиборци најпознатији по проналажењу и продаји луча, који је у давна времена многе породице хлебом хранио.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us