Izbor sorte za zasnivanje vinograda je veoma kompleksna tema kojoj se mora posvetiti posebna pažnja. Klimatski i zemljišni uslovi, zahtevi tržišta, želje investitora neki su od faktora koji utiču na izbor sortimenta. Greške koje se tu načine se ne mogu ispraviti ili je njihovo ispravljanje veoma skupo i dugotrajno.
Sertifikovane ili standardne sadnice?
–Prilikom podizanja vinograda pred vinogradarima su dve opcije – sertifikovan i standardni sadni materijal. Preporuka je da se koristi selekcionisan sadni materijal. On jeste skuplji, ali pruža stepen sigurnosti više, pošto je prošao rigoroznije procedure nego standardni. To ipak ne znači da standardni sadni materijal ne valja. Kod odabira sorte moramo se ruvoditi pre svega agroekološkim uslovima i izabrati one koje odgovaraju određenim klimatskim područjima. Pored toga ne smemo zanemariti zahteve tržišta, jer ako nam je cilj proizvodnja vina, što najčešće jeste sličaj, moramo voditi računa šta tržište traži i šta mu možemo ponuditi. Važan uticaj na izbor sorte ima i motivisanost proizvođača. Vinogradarenje i vinarstvo zahtevaju veliku posvećenost vlasnika vinograda i vinarije. Vrlo je važno da on bude motivisan za taj vid proizvodnje i mora gajiti one sorte koje voli, sa kojima zna kako da radi i kako da dođe do dobrih rezultata. Ali to ne znači da može gajiti one sorte koje nisu za određeno područje. Pravilnik o rejonizaciji vinogradarskih geografskih proizvodnih područja Srbije (http://www.minpolj.gov.rs/rejonizacija/?script=lat), po kom je Srbije podeljena u tri vinogradarska regiona u okviru kojih se nalazi 22 rejona, 77 vinogorja i veći broj vinogrdarskih oaza, definisao je i lozne podloge i sorte koje su preporučene u određnim rejonima i toga se treba držati, ali to je ipak širok spisak. Na osnovu njega sam proizvođač treba da odluči koju sortu će odabrati – kaže direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu novosadskog Poljoprivrednog fakulteta Dragoslav Ivanišević dodajući da vinogradari ili pak oni koji to tek treba da postanu, uvek mogu da zatraže savet stručnjaka u vezi sa tim i svim ostalim temama iz te oblasti.
U sortimentu srpskih proizvođača vina dominiraju zapadnoevropske sorte poput šardonea, sovinjon blana, merloa, kaberne sovinjona… U pitanju su kvalitetne i sorte koje daju potencijalno vrhunska vina. Domaće sorte su potisnute i svedene na manje površine.
Pouke Strategije razvoja
–Strategija razvoja vinogradarstva i vinarstva nastala proteklih godina je pokazala da treba povećati učešće domaćih sorti, pre svega zbog potreba tržišta – kaže Ivanišević. – Šta spada u domaće sorte? Tu spadaju stare sorte, one koje su se od davnina ovde gajile i novostvorene sorte. Takve sorte dobijaju na značaju i sve češće vinogradari odlučuju da posade neku od njih. Ako govorimo o centralnoj i južnoj Srbiji, prokupac od crnih sorti je na tom području vrlo značajan, a od belih je primetno znatno učešće morave kao nove sorte u sortimentu, što nas dosta raduje. Morava je postala prepoznatljiva sorta koju vinogradari širom Srbije sade. U severnijim područjima, na Fruškoj gori i drugim predelima, svedoci smo da novostvorene sorte poput probusa i sile nalaze svoje mesto u sortimentu. Kada me neko pita koje sorte da posadi, trudim se uvek da zajedno dođemo do zaključaka, ali naglašavam da u tom sortimentu treba da budu zastupljene i neke od zapadnoevropskih i neke od lokalnih sorti. Ne savetujemo nikad, pogotovo onim koji prvi put ulaze u svet vinogradarstva da odaberu samo jednu sortu. Uvek u vinariji treba imati različita vina i ponudu. Generalna poruka vinogradarima jeste da diverzifikuju proizvodnju, da se ne usmere na jednu sortu naročito ne u startu, a kasnije će im tržište pokazati šta da rade.Treba da imaju tri do četiri sorte – dve bele, dve crne, od toga da bar jedna bude poznata, svetska, a jedna neka domaća.
Pored odabira sorte vinove loze, veliku pažnju treba posvetiti i odabiru lozne podloge, jer one imaju veliki uticaj na kvalitet grožđa nakalemljenih sorti. Imajući u vidu naše ekološke uslove i kararkteristike zemljišta, sorte bi trebalo da budu kalemljene na loznim podlogama Berlandieri X Riparia.
