Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ ИЗБОР ВОЋАКА ЗА АМАТЕРСКЕ ЗАСАДЕ (1): Предност отпорним сортама којима хемија није...

ИЗБОР ВОЋАКА ЗА АМАТЕРСКЕ ЗАСАДЕ (1): Предност отпорним сортама којима хемија није потребна

245
Happy Smiling Young Woman Eating Organic Apple in the Orchard.Basket of Apples. Harvest Concept.Garden

Пише: Проф. др Зоран Кесеровић

Избор воћних сорти за производњу је веома одговоран посао, било да се ради о баштама и окућницама или o већим плантажним засадима. Приликом избора врсте, односно сорте за гајење, мора се повести рачуна о еколошким условима места, потреби и близини тржишта, односима оплодње међу сортама, дужини живота воћака… У топлијим рејонима треба гајити раније сорте, да би раније стигле за бербу. За окућнице и баште, о којима говоримо у овом тексту, треба бирати сорте које су отпорне према проузроковачима болести и штеточинама и што више воћних врста и сорти различитог времена сазревања.

Приликом избора воћних врста које ће се гајити у појединим крајевима, треба уважавати агроеколошке услове који највише одговарају појединим воћним врстама. Према карактеристикама рељефа, највећи део Србије припада брдско-планинском подручју, док су равничарски делови углавном у Војводини, Поморављу и делу Косова и Метохије. Сама разноврсност природних услова наше земље, нарочито климатских, условила је и карактер воћарске производње. У појединим воћарским крајевима, према обиму производње издвојиле су се поједине воћне врсте, адаптиране на локалне агроеколошке услове, мада су присутне и друге воћне врсте.

Ослонац на традицију

Из већ реченог може се закључити да врсте и сорте треба бирати према природним условима средине. Често се овај избор ослања на традицију гајења у појединим крајевима. Треба бирати сорте које ће добро успевати и које ће захтевати мање напора око гајења. Избор свакако зависи и од тога да ли се сорте бирају за комерцијалну производњу или за баште и окућнице.

Одабир воћних врста и сорти за комерцијално гајење обавља се с циљем добијања редовних и високих приноса, доброг квалитета, који ће задовољити стандарде и захтеве тржишта, а произвођачу обезбедити профит. Бирају се сорте високог квалитета плода, за којима постоји тражња на тржишту воћа, а које често захтевају примену високог нивоа агротехничких и помотехничких мера. Сорте треба да су добро адаптиране условима локалитета, како би се уз што мање улагања постизали стабилни приноси. Помотехничке мере, као што су зимска и летња резидба, повијање грана, проређивање плодова, примењују се с циљем постизања оптималног склопа и високе продуктивности. Према интегралном концепту производње, заштита од штетних организама обавља се када њихова бројност пређе прагове толеранције, а средства за заштиту бирамо на основу принципа економичности, еколошке селективности, и токсиколошке погодности за човекову околину, дајући предност корисним организмима.

С друге стране, воћна стабла могу служити у декоративне сврхе на окућницама, викендицама, црквеним, манастирским и школским двориштима и економијама газдинстава. При избору врста и сорти воћа за гајење на наведеним местима, примарни циљ није висок принос и профит, већ обезбеђеност домаћинства свежим, здравствено безбедним плодовима воћа и сировинама за прераду у различите производе, као што су пекмез, слатко, компот, ракија…

Украс и хлад, а не само род

Број стабала, густина склопа и облици круне прилагођени су расположивом простору дворишта. Насупрот комерцијалном гајењу воћака, не мора се тежити уједначеном расту стабала. Резидба може бити слободнија, с циљем да обезбеди добар род и обликује крошња која ће бити декоративна и дати довољно хлада. На окућницама се могу применити и декоративни облици круне, гајење у виду шпалира, палмета с хоризонталним, косим и усправним гранама, круна у облику свећњака, лукова, различитих форми жбунова, ваза, вретена и кордуница, уз постављање потпоре и примену додатних помотехничких мера као што су зелена резидба, повијање и усмеравање раста грана. Палмете и кордунице су узгојни облици, погодни за гајење воћака на ивицама парцела или уз ограде. При размештају стабала у дворишту треба оставити довољно животног простора и обезбедити добру осветљеност сваком стаблу.

Код јабуке, крушке, дуње, леске, странооплодних сорти трешње, вишње, шљиве, кајсије, треба планирати садњу опрашивача или опрашивач окалемити у круни странооплодне воћке. Ако се на окућници сади киви, који је дводома биљка, морају се садити и мушке биљке. У малој башти, практичан и занимљив начин гајења воћака је калемљење две или више различитих сорти на једну подлогу. На пример, на једном стаблу трешње могу да буду сорте различитог времена сазревања и различите боје – жуте, ружичасте, светлоцрвене, тамноцрвене боје. На тај начин ће једно стабло доносити различите плодове, различитог времена зрења. На малом простору, где се може засадити само једно воћно стабло, важно је одабрати самооплодну сорту. Садња воћних стабала малих димензија, на слабо бујним подлогама, као што су подлоге за јабуку М-27 и М-9, омогућава добру искоришћеност простора, а извођење бербе, резидбе и заштите је једноставније.

Микроклиматски услови окућнице разликују се од климатских услова на отвореном пољу. Воћке су између кућа заштићене од хладних ветрова, а ако се двориште налази у градској средини, где су температуре у просеку веће него на отвореном пољу, мања је опасност од измрзавања услед ниских зимских температура и касних пролећних мразева. Стога није реткост да се у нашим крајевима осим континенталног воћа у двориштима нађе по које стабло смокве или кивија, или јапанске јабуке, па чак и пистаћи које доноси род. Када је број стабала мали, сваком појединачном стаблу могуће је посветити много више пажње. Тако се стабла воћака осетљивих на ниске зимске температуре могу зими штитити од измрзавања нагртањем доњих делова стабла, увијањем дебла картоном, кукурузовином или папиром.

Редослед зрења и континуитет производње

Ако су плодови намењени исхрани домаћинства, посебно деце, треба тежити искоришћавању генетске отпорности сорти према болестима и штеточинама и што мањој примени хемијских синтетичких пестицида. Квалитетни и здравствено безбедни плодови могу се добити ако се заштита обавља применом препарата на бази бакра, сумпора, парафинског уља и биопестицида који се користе у органској производњи воћа, уз обавезно поштовање доза примене и каренце. Редуковану хемијску заштиту треба комбиновати с употребом лепљивих трака за инсекте, феромонских клопки, водити рачуна о корисним инсектима и предаторима или их уносити у воћњак.

Проређивање плодова воћака једна је од мера која значајно може допринети побољшању квалитета плодова и отклањању алтернативне родности. На малом броју стабала проређивање је могуће обавити ручно, што даје најбоље резултате. Код јабуке и крушке треба комбиновати уклањање читавих цвасти с уклањањем бочних плодића у оквиру цвасти. Проређивање треба извршити најкасније до четири недеље након прецветавања, како би се преостали плодови што боље развили. Ручно проређивање брескве ради се обично када су плодови величине лешника, где се прво одбацују плодови близанци, оштећени и заостали у расту. Обично се на мешовитој родној грани оставља по 3–4 добро развијена плодића, осим у случају када су гране бујније – тада се оставља 5–6 плодића.

За садњу малог броја воћних стабала на окућницама, препоручују се сорте отпорне или толерантне на најзначајније болести и штеточине, посебно ако су плодови намењени исхрани деце. Код појединих врста, сорте треба бирати у зависности од редоследа зрења, како би се обезбедила континуирана производња и потрошња плодова током целе године. Дакле, избор је супротан од плантажних засада, за које треба бирати мањи број сорти које редовно и добро рађају и чија је потражња плодова на тржишту задовољавајућа.

            Наставак у идућем броју:

            Што више врста и сорти различитог времена сазревања

Крушка

На мањим површинама и за заснивање аматерских воћњака за производњу здравствено исправних плодова крушке, треба бирати домаће сорте с израженом отпорношћу према појединим болестима, штеточинама и неповољним условима средине као што су лубеничарка, пшеничарка, јечменка, караманка, туршијара, јерибасма или интродуковане отпорне сорте. У веома хомогеном италијанском сортименту место налазе нове сорте, отпорне на бактериозну пламењачу, као што су веома рана сорта боем и ране јесење сорте аида и хароу свит. Од сорти крушака каснијег времена сазревања као отпорније су се показале александар лукас, друардова, дилова, харденпонтова, калуђерка, пакхамс тријумф и киферов сејанац. Киферов сејанац је једна од ретких сорти крушке која је изузетно прилагодљива еколошким условима и отпорна према бактериозној пламењачи, краставости плодова и крушкиној буви.

Примена декоративних узгојних облика, као код јабуке, могућа је ако су сорте крушке окалемљене на средње и слабо бујним подлогама.

Дуња

У Србији је веома чест случај да предње двориште кућа краси појединачно стабло дуње. Крупни бели цветови и упадљиви жути плодови чине је веома декоративном воћном врстом. Дуња је воћка топлијег поднебља и с успехом се може гајити до 700м надморске висине. Плодови се обично користе за прераду у слатка, компоте и ракију. Уз веома мало резидбе могуће је формирати полуслободну округласту круну коју је, ради редовне родности, неопходно редовно обнављати. За аматерске засаде препоручују се сорте које су отпорније на бактериозну пламењачу, а то су шампион, тријумф, хемус и асеница.

Шљива

Иако постоји традиција у производњи шљиве, у последње време шљивици су великим делом запуштени и још увек је присутна екстензивна или полуинтензивна производња. Стара аутохтона сорта пожегача се потискује, а у производњу уводе новије домаће и интродуковане сорте. Међутим, пожегачу би, без обзира на мане, требало више ширити јер, за сада, боље сорте за прераду од ње немамо. За аматерско гајење, на окућницама и у двориштима, од посебног су значаја старе сорте шљиве, добро прилагођене локалним агроеколошким условима као што су црвена ранка, белошљива, фрушкогорска бела, моравка, трношљива, метлаш, уједно и најпогодније за производњу ракије. У екстензивној производњи, код ових сорти ретко се примењује заштита од болести и штеточина. На подручју Србије налази се веома велика популација џанарике(Prunus cerasifera). Селекционисани генотипови џанарике крупнијих и квалитетнијих плодова у односу на популацију, могу се користити за гајење на окућницама. С обзиром на природну генетску отпорност џанарике, домаћинство ће имати обиље здравствено безбедних плодова који се могу употребљавати како у свежем стању, тако и за различите видове прераде. Плодови џанарике, добијени без примене пестицида, задовољавају најстроже стандарде производње здравствено безбедне хране.

Оскоруша

Оскоруша има пречник круне 5 до 6 или више метара, те захтева више простора. Плодови се, као и код мушмуле, једу тек после јесењих мразева или кад угњиле и врло су укусни. Одликују се високим садржајем витамина Ц, од 80 до 120мг на 100г свеже масе, скоро исто као у плодовима црне рибизле.

Бресква

Бресква је погодна за гајење у двориштима и окућницама као самооплодна воћна врста којој није неопходан опрашивач. Може се гајити на осунчаном месту, заштићеном од појаве пролећних мразева. Погодно место за стабло брескве јесте садња уз зид окренут ка југу. Због раног времена цветања, стабла брескве треба штитити од мраза.

Селекције виноградарске брескве крупних плодова и изражене отпорности према проузроковачима болести, штеточинама и скромних захтева према агроеколошким условима, могу се гајити и у систему органске производње без заштите и препоручују се за садњу на окућницама. Плодови виноградске брескве могу се користити за справљање изузетно квалитетних сокова и компота који би били искључиво намењени деци. Од виноградске брескве може се направити изузетно квалитетна ракија, која има специфичну арому.

Посебно интересантне за гајење у баштама јесу патуљасте (компакт) сорте брескве које се карактеришу ниским стаблом (од 0,5 до 1,8 м), кратким интернодијама и малом запремином круне. Сорте Bonanza, Bonfire, Garden Anny, и Garden Lady патуљастог су типа раста, средње раног времена сазревања и жутог мезокарпа. Веома су декоративне, а могу се гајити и у саксијама. Плодови патуљастих сорти исте су величине као и код сорти стандардног раста.

Кајсија

И поред осетљивости кајсије на болести дебла и појаве превременог сушења стабала у производним условима, чест је случај да појединачна стабла у микроклиматским условима башта и окућница имају дугачак животни век, високу и редовну родност. Сорте које показују већу отпорност на ниже температуре и болести су НС-4, НС-6, роксана и селекција СК-1. Како би стабло кајсије било витално и дуговечно, потребно је, поред заштите од болести и штеточина, примењивати мере зелене резидбе и редовно уклањати болесне и оштећене гране, а све веће пресеке на гранама штитити калемарским воском. У годинама високог приноса поједине гране је неопходно подупирати, како не би дошло до ломљења.

Мушмула

Мушмула је погодна, јер се може калемити на дуњу, па има мали хабитус, леп и здрав лист и врло укусне плодове кад угњили. Није захтевна у погледу агроеколошких услова, успева и под делимичном сенком, а због касног времена цветања доста је отпорна на позне пролећне мразеве. Поготово је интересантно то што би се могла гајити калемљена на глог на слатинастим земљиштима којих у Војводини има доста. Од сорти препоручују се холандска крупна, домаћа мушмула и селекција Пољопривредног факултета у Новом Саду – расна.

Vintage medlar fruit with leaves design element