Ako usred zime, u snegu nađete jestive plodove, koji tek tada pokazuju svo bogatstvo ukusa i mirisa, zacelo ste naišli na mušmulu. Pored slasti, njeni plodovi imaju i lekovite moći, za koje su znali još stari Rimljani. A takvih plodova kod nas sve je manje, čak i u voćnjacima u kojima rastu i rađaju najraznovrsnije voćne vrste. U Srbiji ih najčešće nalazimo u planinskim predelima, gde različite forme rastu slobodano i odakle potiču i naše domaće sorte.
Piše: Svetlana Mujanović
Baš o ovoj voćki razgovarali smo sa diplomiranom inženjerkom voćarstva Biljanom Milosavljević, stručnjakom kragujevačkog PSSS. Naime, u oblasti ove PSSS pronađena je, izdvojena i priznata nova sorta mušmule – besemena mušmula koja je priznata kao – pomoravka. Zasluga za pronalaženje i priznavanje ove sorte pripada doktoru Mihajlu Nikoliću, profesoru u penziji, s Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Nova sorta mušmule nema semenke koje, bez obzira na izvanredan ukus, smetaju prilikom žvakanja, ali se ipak malo sadi i slabo širi. Rasadničari tvrde da, i onu introdukovanu sličnih osobina, voćari ne traže jer je sitna, neugledna i ne baš ukusna. Ova domaća, prilagođena uslovima naše klime i zemljišta, mogla bi da posluži kao osnova u selekcijama, ali se stiče utisak da ni nauka nije mnogo zainteresovana za ovu voćku. Imamo uslove, polazni materijal za selekciju, ali nemamo voćke.
Iako kod nas mušmula ima izvanredne uslove za rast i plodonošenje, naša zemlja nije njena domovina. Stigla je iz jugozapadne Azije i jugoistočne Evrope. U regiji Kaspijskog jezera, odnosno, severnog Irana, uzgaja se već oko 3.000 godina, u Grčku je došla oko 700, a u Rim oko 200. godine pre nove ere. Bila je veoma značajno voće u vreme rimske imperije i smatra se da su je baš Rimljani raširili po svetu.
