PLASTENICI PRODUŽAVAJU SEZONU BERBE
Gajenje jagoda u plastenicima do pre jedne decenije bilo je sporadično, ali u poslednje vreme odgajivači sve češće zbog isplativosti kombinuju proizvodnju u zaštićenom i na otvorenom prostoru. Jagode u plastenicima ranije stižu za berbu i imaju višu cenu. S druge strane njihova berba se završava kada počinje da pristiže jagoda na otvorenom, te proizvođači imaju višemesečnu kontinuiranu ponudu i prodaju.
Jagode u plasteniku zaštićene su od vremenskih prilika koje u vreme dozrevanja i berbe mogu da budu nepovoljne za ovo osetljivo bobičasto voće.
Prednosti i mane plastenika
Berba jagoda u plasteniku počinje mesec – dva ranije nego na otvorenom polju. Zna se da prve jagode imaju i najvišu cenu i nema zagušenja na tržištu. U plastenicima jagoda je u zaštićenom prostoru, kontrolišu se vlažnost i temperatura i nema opasnosti od prolećnih mrazeva. Berba je lakša, jer su plodovi suvi i čisti – kaže Marija Ivanović, savetodavac u PSSS Kragujevac.
Plastenička proizvodnja jagoda ima svoje prednosti, ali i mane. Do kvaliteta i prinosa dolazi se pripremom zemljišta, postavljanjem folije i sistema za navodnjavanje. Najčešće se gaji na bankovima. Proces uzgoja može da počne kada se plastenici i bankovi zagreju na oko 12 stepeni. Najvažnije je voditi računa o vlažnosti vazduha, te je provetravanje obavezna mera. Jagodu ispod folije najčešće napada siva trulež korena, lista i ploda. Jedan od većih problema je oprašivanje.
– U vreme njenog cvetanja u plastenicima, a to je već u februaru, zbog hladnog vremena još nema pčela, te je oprašivanje otežano. Berba ispod folije počinje polovinom aprila i to je velika prednost. U plasteniku sadimo sortu džoli, dobra je i kleri. Rano stižu i imaju krupne plodove. U zasadima na otvorenom i u zatvorenom gajimo ukupno šest sorti, tako da sa prvom plasteničkom imamo berbu od aprila do juna meseca. Kombinujući obe vrste proizvodnje produžili smo sezonu. Plastenici traže više ulaganja i truda, ali se na kraju isplate zbog visoke cene ploda u rano proleće – kaže Tanja Vasiljević iz Gornje Trnave kod Topole.
Pomoć države dragocena
Odgajivači jagoda mogu da računaju i na državne i lokalne subvencije za nabavku folija i konstrukcije, kako bi ublažili početna ulaganja. Preporučljivo je da u jednom plasteniku bude oko 550 živića zbog održavanja mikroklime. U idealnim uslovima jedna biljka daje oko 750 grama ploda. Pojedini proizvođači praktikuju jednogodišnje zasade, tvrdeći da ako se ostave prošlogodišnje biljke, plodovi u drugoj godini gube na kvalitetu. Ulaganje u nove živiće isplati im se kroz „jaču“ cenu jagode na početku sezone.
– Zasadi jagoda u plastenicima u Šumadiji su manji i ovaj način je kod nas još u povoju. Uglavnom voćari koji već gaje na otvorenom okušaju se i u plasteničkoj proizvodnji. Dobra strana je što su mlađi proizvođači, koji se ne libe da traže pomoć stručnjaka i spremni su da uče – kaže Danko Petrović, savetodavac za voćarstvo.
U Evropskoj uniji trenutno je najveća ponuda jagoda gajenih u plastenicima iz Italije. Oni svoje prve jagode nude tržištu u poslednjoj nedelji februara. Uglavnom gaje sorte melisa, marimbal i džioelita. U Srbiji se u plastenicima sve više sadi rana sorta alba, koja daje visok prinos, čak do jednog kilograma po bokoru. Otporna je na bolesti i pogodna je za transport, uspeva i na zemljištima lošije strukture i pH vrednosti, ima krupan plod i daje visok prinos i u drugoj godini.
Niski tuneli – srednje rešenje
Osim u plastenicima jagoda može da se gaji i u niskim tunelima. Ovaj način je prelazni između plastenika i otvorenog polja. U pitanju je intenzivna proizvodnja sa smanjenim rizikom. Visina tunela je od 40 do 60 centimetara, a širina im je od pola do 1,5 metara. U tunelu je najčešće jedna gredica sa dva reda posađenih jagoda.
Folijom na niskim tunelima jagoda se štiti od ranoprolećnih mrazeva, a plodovi sazrevaju 10 dana od jagode na otvorenom polju. Prednost i ujedno mana ovakvog načina uzgoja je što se lakše manipuliše folijom koja po potrebi može da se otvara i zatvara, ali je potrebno više vremena i radne snage.
Niski tuneli su srednje rešenje, jer ne iziskuju preterano ulaganje, koje se uglavnom isplati nakon prve godine. Smatra se rentabilnom solucijom s obzirom na to da se zasad štiti od mraza.
Tekst i foto: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
