Jedan gutljaj traži drugi

„FRUG“ IZAŠAO NA SCENU U VELIKOM STILU

Na ocenjivanju vina na ovogodišnjem Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu vinarija „Frug“, jedna od najmlađih, ali po površinama pod vinogradima najveća u Sremskim Karlovcima, pobrala je pregršt medalja i priznanja za kvalitet. Četiri zlatne, jedno veliko zlatno odličje i šampionski pehar za sovinjon blan iz prošlogodišnje berbe bilans je ovogodišnjeg „Frugovog“, prvog učešća od osnivanja, na ocenjivanju vina na najstarijoj poljoprivrednoj sajamskoj manifestaciji u regionu.

Pola godine ranije na Trećem međunarodnom sajmu vina „Wine Vision Open Balkan“ vina vinarije „Frug” nagrađena su sa šest priznanja, dok je šardone signum poneo titulu najboljeg regionalnog belog vina.

U ovoj vinariji, osnovanoj 2019. godine, ne skrivaju zadovoljstvo postignutim rezultatima koje tumače kao potvrdu svoje vizije i kvaliteta proizvoda, posebno stoga jer su novo ime na vinskoj mapi Srbije.

Potvrda da smo na pravom putu

– Drugu godinu zaredom dobijamo priznanja za vina što govori da postoji kontinuitet u kvalitetu – kaže enolog vinarije „Frug“ Jelena Koković. – Prošle godine, otprilike u leto, počeli smo stidljivo da se pojavljujemo na tržištu kao nova vinarija, svima nepoznata, pod imenom „Frug“ što je staroslovenski naziv za Frušku goru, u kom je sadržana i naša ideja – da budemo odraz onoga gde jesmo što daje pečat našim vinima. Pojavljujemo se prvo preko Udruženja Srem – Fruška gora na salonu u Čortanovcima. Za četiri poslata uzorka, dobijamo četiri prve nagrade, potom sa grašcem na „Danima grašca“ u Banoštoru osvajamo veliko zlato. Prvi naš veliki izlazak pred publiku jeste učešće na „Wine Vision Open Balkan“ na kom doživljavamo ogroman uspeh. Jesmo mu se nadali, ali ne i da će biti tako veliki sa prvim vinama i nultom berbom. Bila je to za nas potvrda da smo na pravom putu, ogroman vetar u leđa celom timu i znak da je ono što smo zamislili pre šest godina, 2019, naišlo na odobravanje i snažan odjek publike. Tada nas je prvi put veći broj ljudi i upoznao.

A ideja o proizvodnji vina na Fruškoj gori i to prevashodno u Sremskim Karlovcima u kojima im se nalazi najveći broj vinograda rodila se, po priči Jelene Koković, 2018., a godinu kasnije počela je da se i realazuje pokretanjem vinarije i destilerije. Nakon što su vlasnici definisali šta je to što žele da pokažu kroz svoja vina i šta je krajnji cilj koji žele da imaju u bocama, sadnji prvih vinograda koja je usledila 2020. godine, prethodile su opsežne pripreme koje su podrazumevale, između ostalog, biranje položaja i pozicije zemljišta za sadnju, kompletnu analizu zemljišta, poručivanje sadnog materijala sa tačno definisanim loznim podlogama, sortama i klonovima tih sorti do raspoređivanja po parcelama i lokalitetima.

– Prvih 25 hekatara vinograda posadili smo 2020. godine. Nalaze se na potesima Dobrilovac, Doka i Banstol u Sremskim Karlovcima. Banstol je pozicija rezervisana za bele vinske sorte. Zbog svoje severoistočne pozicije, pada i pogleda prema Dunavu, ali i tipa zemljišta, smatrali smo da ćemo tu izvući maksimum što se tiče svežine i aromatike belih vina. Na Dobrilovcu nam se nalaze lokalne sorte grašac i probus, a na Doki crvene. Imamo šardone, sovinjon blan, grašac, pino noar, merlo, kaberne fran, kaberne sovinjon, probus i siraz. Ušli smo u dugoročan zakup „zrelog“ vinograda iz 2009, na potesu Hopovo u Irigu sa sortama i klonovima koje i mi imamo, a koji može da da vina vrhunskog kvaliteta. Od samog starta imala sam slobodu, koja povlači za sobom i odgovornost, u kreiranju svega – biranja opreme, samih vinograda i vina. Moja filozofija jeste da većinu poslova odradim u vinogradu – da prikažem šta zemljište i lokaliteti na kojima se nalaze naši vinogradi mogu da daju sa tim sortama i zato ponosno ističemo da na svakoj našoj etiketi, posle godine berbe, stoji skraćenica potesa sa kog je i katastarska parcela. Kad kupac uđe u Geosrbiju, ukuca katastarsku parcelu u Karlovcima, ona ga odvodi u vinograd odakle vino potiče. Rešili smo da na taj način komuniciramo sa potrošačima jer smo ponosni na naše vinograde i na ono što tamo radimo.

Srpsko-svetski đak

Jelena Koković završila je osnovne studije na smeru za vinogradarstvo na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu. Želeći da nauči kako se proizvodi vino odlazi na master studije iz enologije u Francusku i Italiju. Dve godine provodi na školovanju iz oblasti mikrobiologije i enologije vina u Monpeljeu i Bordou. U Udinama brani master tezu i nakon toga se vraća. Upisuje doktorske studije u Novom Sadu. Želja da se okuša u proizvidnji odvodi je 2016. u Kaliforniju, koju naziva novim svetom kome mi težimo, a u Sremskim Karlovcima primenjuje naučeno što, pokazuje se, daje odlične rezultate.

Piše: Zorica Milosavljević