Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Jedna posebna manufaktura

Jedna posebna manufaktura

422

Postoji u Novom Sadu ta jedna mala, posebna manufaktura. Nastala sasvim slučajno, iz ljubavi prema neobičnim ukusima, iz želje da gosti na porodičnoj slavi uvek dožive nešto novo, da svojim nepcima osete savršenstvo. Godinama bila je to samo porodična zanimacija, preplitanje želja najmlađeg člana porodice Aleksandra, sa znanjem majke Jasmine i oca Mladena Vukovića. Kuvali su sa radošću i skuvali, iskuvali Manufakturu Ukusa, gde se ne zna koji je proizvod zanimljiviji, čiji je ukus privlačniji, koji se uz šta bolje slaže.

– Manufaktura ukusa nastala je 2017. godine, bukvalno iz kućne radinosti. Za porodičnu slavu smo uvek pravili neke atipične specijalitete, između ostalog, i slatko od ljutih paprika. Ljudi su jako lepo reagovali na to, pogurali su nas da krenemo u proizvodnju i na osnovu prvih reakcija na ono što smo napravili bili smo ohrabreni da nastavimo priču dalje. Iz našeg kućnog kulinarstva prešli smo u nešto veće – priča Aleksandar, koji svoje ambicije i želju za novim ukusima nije zaustavio na slatkom od ljutih paprika. Nemirnog duha, a to kad ga vidite zaključite na prvu, jer je stalno u pokretu, ne smiruje se u fotelji dok priča, nastavlja.

Kulinarski izazovi

– Kasnije je nastao i karamelizovani luk, čatni, koji je bio jako ukusan. Ubrzo za njim i džem od jagoda. Nije to, međutim, mogao biti jednostavni džem. Bilo nam je interesantno kako jagode idu sa vanilom, te nam je onda sinulo kako bi se to odlično uklopilo sa roze šampanjcem, koji nije toliko intenzivan i komplemantarniji je sa celom pričom. Tako je nastao treći proizvod. To je bio naš kulinarski izraz, nismo pomišljali na biznis – ono što oni nisu pomišljali tržište je svojom reakcijom demantovalo. Njihovi proizvodi su postali hit.

– Nekako smo svi uvideli da možemo s tim proizvodom na tržište, koje je odlično reagovalo. Robu smo plasirali u markete i prvo smo prodavali u jednoj radnji u Beogradu, gde je lep odziv bio. Obrt je bio jako veliki i to nam je bio pokazatelj šta i kako dalje – idući dalje na svom putu uspeha, Vukovići su recepturu menjali i prilagođavali tržištu.

– Recepturu za luk smo menjali nekih trideset, četrdeset puta, dopunjavali, osmišljavali. Za luk znam da na oko 20 kg izađe oko 52-53 teglice po 240 grama. Koristimo standardni crveni luk. Kod luka nam je najbitnija kombinacija sirćeta koje se stavlja, aćeto balzamiko, jabukovo i vinsko sirće u određenom procentu. Tu su još i karanfilić i cimet što karamelizovanom luku daje poseban šmek – i dok su za čatni bitni odnosi sirćeta, za slatko od ljutih papričica najvažnija je, naravno, paprika. Ni previše, a ni premalo ljuta, da bude taman i da ostane kompaktna nakon kuvanja.

– Za papriku imamo specifičnu kombinaciju i najbitnija nam je ta koju kupujemo, to je forteza. Paprika mora da ima određeni nivo vode, određeni nivo mesa, kad se kuva da ostane kompaktno. Slučajno smo nju izabrali probajući neke druge paprike, izdvojila se. Nju inače uzgajivači prodaju zelenu, a mi čekamo da sazri i bude crvena. Nema ukus zemlje i nema kiseline koja se često oseti u paprici. Srednje su ljutine, tu smo bili precizni. Pravili smo da ne bude previše ljuto, jer ako je tako za prosečnog čoveka, onda se potpuno izgubi ukus. Dovoljno je ljuta za najširu populaciju, ali ne previše ljuta da pojede sve ostale ukuse – kao takvo, ovo slatko ide uz mnogo različitih jela, a najviše ga koriste oni koji vole slatko-slane ukuse.

Velegrad je osvojen

– Slatko od ljutih paprika je privuklo dosta ljudi koji su probali slatki čili sos i to porede, iako su proizvodi potpuno različiti, ali to je kombinacija koja je već ušla kod nas s kineskom i indijskom hranom. Na noćnim bazarima i marketima smo uglavnom imali iste kupce, vraćali su se, kasnije su poručivali preko sajta i mreža. I to su ti oni koji vole slatko-ljute kombinacije, mada moram priznati da su Beograđani za ove ukuse otvoreniji od Novosađana, ali i to pada kad probaju naše proizvode – nimalo skroman, ali iznenađen mlakom reakcijom svojih sugrađana Aleksandar se nada da će se situacija promeniti, kao što su se i oni promenili i razvijali tokom vremena.

– Kada se osvrnem, kad pogledam kakvi smo bili na početku, moram da kažem da je velika razlika u odnosu na sadašnjost. Taj period je bio na o-ruk. Za nas je sve to bilo novo, od kupovine sirovina, dizajna do biranja teglica. Sad smo već firma, sad je sve rutina – u toj firmi, Manufakturi ukusa, svi rade sve, nema podele poslova.

– Svi sve radimo i ne delimo poslove na moj i tvoj. Jedino sam ja specijalizovan za luk i pravljenje čatnija, a majka i otac za ostale proizvode. Za čatni je potrebno četiri sata kuvanja, a za jagodu dva sata, gde se šampanjac dodaje na kraju. Radi se tako da i onaj koji nije tolerantan na alkohol može da ga jede. Začini idu na kraju da ih kuvanje ne bi pojelo – i sve to, ti ukusi, ta magija koju su stvorili i dalje je hobi i i dalje sve prave kao za sebe.

– Kod nas ništa nije nastalo preko noći, radimo šest godina učeći sve vreme i menjajući se. Nama je to hobi, jer se svi bavimo nekim drugim zanimanjima. Sve što pravimo i dalje pravimo kao za sebe, bez dodataka, bez pektina, želatina – rekao je Aleksandar Vuković.

Slatko od ljutih papričica, po rečima Vukovića, može da bude neki umak za krilca, jako dobro ide uz pečenje, a može i uz burgere.

– Mi smo imali specijalitet, gde gore ide bri sir, pa slatko od paprika meso i salate. To je bilo interesantno. Odlično ide sa žutim sirevima, sa njima se slaže i čatni, dok uz beli sir više ide čatni. Slatko može biti i dresing za salate, a u Hrvatskoj su ga ubacivali u koktele.

Tekst: Zorica Dragojević