Насловна ТЕМЕ ПЧЕЛАРСТВО Jedna solitarna pčela kao 120 medonosnih

Jedna solitarna pčela kao 120 medonosnih

647

Piše: Svetlana Mujanović

Svakom poljoprivredniku pčele su velika radost, pogotovo kada vide da se okupljaju na njihovim njivama. To je pouzdan znak i da će berba ili žetva, biti berićetnije. Pčelama se, ipak, najviše obraduju voćari. Većina čak poziva pčelare da donesu svoje košnice u voćnjak. Ali, dobri oprašivači nisu samo medonosne pčele.

Divlje, samice, i kako ih još zovu – i solitarne pčele, vredniji su oprašivači od medonosnih. Iako mnogi ne znaju ni da postoje, one su korisnije od medonosnih, a za uzvrat ne traže ništa, ili gotovo ništa. Lete na nižim temperaturama, ne prave razliku između cvetova, aktivne su samo za vreme cvetanja i otpornije su na pesticide. Broj oprašenih, u odnosu na samo posećene cvetove, mnogo je veći, jer im je površina tela takva da dlačicama pokupe mnogo više polena od medonosnih pčela.

Gde one lete, voće bolje rađa

Solitarne pčele najviše „koriste“ voćari, posebno oni koji voće proizvode po principima organske poljoprivrede, mada su dobrodošle u svim voćnjacima. Diplomirana inženjerka Sanda Klještanović, savetodavac Poljoprivredne savetodavne službe u Rumi, jedan je od najboljih poznavalaca ovih pčela. Njena zapažanja pokazuju da u procesu sakupljanja polena solitarne pčele ukršteno oprašuju cvetove, pa se iz takvih razvijaju krupniji i kvalitetniji plodovi.

– Sve aktivnosti u životu solitarnih pčela obavljaju pojedinačne plodne ženke, koje su ujedno i matice i radilice – kaže inž. Klještanović.- Svoja gnezda najradije zasnivaju u šupljinama barske trske, kojom su se nekad pokrivali krovovi kuća. Solitarna pčela leti u krug 200 do 250 metara od svog gnezda-kućice. Stoga je za efikasno oprašivanje voćnjaka raspored kućica od velike važnosti, a bitno je i da u voćnjaku budu postavljene nedelju dana pre punog cvetanja, jer prvo izleću mužjaci, pa tek nekoliko dana kasnije i ženke, koje imaju najvažnu ulogu u oprašivanju. Kod nas su zastupljene dve vrste solitarnih pčela: Osmia cornuta, koja je dominantna i Osmia bicornis (rufa) koja se veoma retko može videti. Jedna od razlika između njih je u tome što Osmia bicornis izlazi nedelju dana kasnije, pa je pogodnija za biljne vrste i sorte koje kasnije cvetaju, kako pčele predugo ne bi lutale bez polena.

Sve aktivnosti u životu solitarnih pčela, odnosno, osmija, dakle, obavljaju pojedinačne plodne ženke, a uloga mužjaka je samo da ih oplodi. Svaka ženka tokom aktivne sezone živi sama i pojedinačno zasniva gnezdo u kojem ostavlja potomstvo i odmah ugine. To znači da solitarne pčele nikada ne dočekaju svoje potomstvo koje će se razviti do avgusta, a izleteti narednog proleća, odnosno, imaju jednu generaciju godišnje.

Mužjak služi samo za oplodnju

Ove pčele ne proizvode med ni vosak. Odrasli se pojavljuju u rano proleće, izleću čim se ustale topli dani i krene obimnije cvetanje biljaka, pre svega voća. Mužjaci prvi napuštaju gnezdo, nedelju dana pre ženki, i ostaju u njegovoj blizini čekajući ženke. Oplođene ženke skladište spermu u spermatekama, a prilikom prolaska kroz reproduktivni trakt jaja se oplode. Iz oplođenih se razvijaju ženke, a iz neoplođenih mužjaci.

Posle parenja mužjaci uginu, a ženke kreću u potragu za odgovarajućim mestom za gnežđenje, i to traganje traje dan-dva. Dok traže mesto gde će odložiti jaja, ženke, radi sopstvene ishrane i tada oprašuju cvetove, i u toj potrazi mogu se značajnije udaljiti od mesta iz kojeg su izletele.

Osmije se gnezde u već postojećim šupljinama u drvetu, ne kopaju same tunele. Zasnivaju gnezda u šupljinama barske trske, u šupljinama starog drveća, u pukotinama i otvorima starih drvenih ili neomalterisanih kuća. Kad ženka solitarne pčele nađe tunel pogodan za zasnivanje gnezda, na njegovom dnu napravi pregradu od blata, donese polen i nektar i na tu masu položi jaje, zatvori ćeliju vlažnom zemljom, a zatim gradi novu ćeliju u nizu. Na ulazu u tunel ostavi oko dva cm slobodnog prostora za uletanje i izletanje i na kraju otvor zatvori debelim čepom od blata. U tunelu pčela može da izgradi 6 do 8 ćelija, retko do 15, što zavisi od njegove dužine. Najpogodniji je tunel dužine oko 15 cm, s prečnikom otvora desetak mm. U svaki tunel jaja polaže samo jedna ženka, a one mogu da se gnezde jedna pored druge, obavezno u drugom tunelu, u manjim ili većim populacijama, ali bez ikakve međusobne kooperacije ili antagonizma. Ova osobina se naziva gregarnost. Iz jaja se, u zavisnosti od temperature, za nekoliko dana izleže larva koja se aktivno hrani. Kad potroši hranu, ona se ulutka u kokon. Do kraja avgusta u kokonima su se razvile odrasle jedinke, koje tamo prezime i gnezdo napuštaju u proleće sledeće vegetacije.

Vreme je za nabavku inicijalnog legla

U manjem voćnjaku kućica s cevčicama trske smešta se u sredinu zasada, tako da divlje pčele, koje lete 200 do 250 metara u prečniku, mogu oprašivati sve voćke. Ulaz u kućicu treba zaštititi mrežom od žice, kako bi se pticama onemogućilo da uništavaju kokone u trskama. Pčele su osetljive na pesticide, pa ako voćnjak nije organski, treba napraviti takvu kućicu koja se može zatvoriti, a voćnjak štititi u kasnim večernjim satima, kada sve pčele odu na spavanje.

U većim voćnjacima na svakih 30 m postavljaju se snopovi trske, ušuškani u razne elemente – isečene plastične cevi od kanalizacije, plastične flaše s odstranjenim dnom i grlićem, blokove od siporeksa… Kada se zna da osmije naredne vegetacije nikada ne koriste već jednom upotrebljene trščane cevčice, svake godine treba na vreme dodavati novu trsku, a staru izbaciti.

Ponekad je u početku izletanja potrebno da se pčele malo prihrane medom, naročito ako u blizini nemaju dovoljno rascvetalih voćaka i drugih biljaka. Bilo bi dobro da se u blizini staništa za pčele postave i posude s peskom i vodom, da one ne bi gubile vreme na traženje materijala za zidanje ćelija u trsci.

Voćari koji žele da što pre „zapate“ solitarne pčele, trebalo bi da nabave takozvano inicijalno leglo. To su trske s kokonima iz kojih će, kada se pojave prvi cvetovi, izleteti osmije. Inicijalno leglo nabavlja se obično u februaru ili martu, kada je hladno, i odmah stavi u frižider na temperaturu od četiri stepena, da pčele ne bi izmamio neki topao dan, u vreme kada još nema otvorenih cvetove i hrane za njih. U voćnjak se unose nedelju dana pred cvetanje. Kada se osmije usele u zasad, kućice ne treba dirati. Dovoljno je da se posle izletanja radilica iskorišćena trska zameni ili, ako nova nedostaje, stari tuneli očiste

Petsto ženki opraše ceo hektar

Efikasnost pri oprašivanju voćaka jedne ženke solitarne pčele može se uporediti s efikasnošću 120 medonosnih pčela. Za oprašivanje jednog hektara komercijalnog zasada jabuke potrebno je 500 ženki solitarne pčele, ili tri do pet košnica medonosnih s ukupno 60 hiljada do 100 hiljada radilica. Medonosne pčele oprašuju 5 do 10 procenata posećenih cvetova, povremeno sakupljaju polen, aktivne su tek na plus 13 stepeni, lete u krugu od 3.000 metara od košnice. Solitarne su za voćare izuzetno korisne, jer oprašuju do 95 posto posećenih cvetova, lete čak i po lošim vremenskim uslovima, kada je hladno, temperatura osam do devet stepeni, i kada pada sitna kiša. Solitarna pčela leti u krug 200 do 250 m od svog gnezda – kućice. Stoga je za efikasno oprašivanje voćnjaka raspored kućica od velike važnosti. Ove pčele nisu u sukobu s medonosnom pčelom ili bumbarima. Naprotiv, njihovim zajedničkim radom povećaće se broj zametnutih plodova u voćnjacima.

Najveću korist od pčela imaju one voćne vrste i sorte koje su samobesplodne i autoinkompatibilne, ali i one koje su samooplodne ili su sklone partenokarpiji. Najbolji primer je kruška – ukazuje inž. Klještanović. – Cvet ove voćke, kod većine sorti je skoro u potpunosti samobesplodan i potrebno je da ga opraše insekti. Kako u nektaru kruške ima kapilarne kiseline, zbog koje je ostali insekti izbegavaju, uloga solitarne pčele je izuzetno velika jer njoj ova kiselina ne smeta.