Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Јесења воћка боље се укорењује

Јесења воћка боље се укорењује

32737

Пише: Андријана Глишић

Јесења садња воћа доноси читав низ предности у односу на пролећну, а једна од главних јесте боље укорењавање биљака и остваривање већих приноса. Управо због тога за садњу у јесењим месецима одлучује се велики број воћара у Србији, а међу њима је и Данко Петровић из Крагујевца, који на два хектара узгаја трешњу, вишњу, шљиву и брескву.

– Имамо боље успостављање контакта кореновог система младе биљке са земљиштем, а оно мора довољно да се слегне да се не би створили ваздушни чепови и да не би коренов систем остао у том ваздушном простору, јер се воћке тада спорије и теже примају. Зато се увек трудим да најмање три месеца прође између дубоког орања и подизања засада – објашњава Петровић.

Он припрему увек започне у августу, а сади све док су температуре у плусу и када влажност земљишта није превелика.

Земљиште не сме бити сувише расквашено

– Није добро да је сувише расквашено, јер при нагажавању добијемо врло збијену земљу, као циглу око корена. Мора бити релативно суво – додаје Петровић. Бенефите јесење садње види и у томе што знатно мање новца издваја за наводњавање и заливање садница, јер се у току зиме од атмосферских падавина, кише и снега који се отопи, добије довољно влаге.

Иако су ставови о дубини садње различити, овај воћар је одређује тако што сади два до три центиметра дубље у односу на површину земљишта.

Оно се временом слегне и тиме опет добијемо дубину на којој је биљка била у растилу у самој производњи – каже.

Пораст оних које се саде у пролеће је мањи у првој години у односу на јесење, а врло је важно, сматра, успоставити равнотежу и оптималан однос између микро и макро елемената.

– Контрола плодности, хемијска анализа, довести садржај хумуса на оптимум, пХ вредност коригујем ако има потребе. И обавезно обавим дезинфекцију земље инсектицидима при самој садњи, јер увек имамо одређене штеточине које могу направити велики проблем, те је тај третман обавезан у мом воћњаку.

Досадашње искуство показало му је да је принос и квалитет бољи код воћних врста подигнутих у јесењим месецима.

– Род је за нијансу већи у првој години код воћака посађених у јесен. Временом, уз максималну примену свих агротехничких и помотехничких мера, и пролећни засади ће се изједначити с њима, али ту увек имамо додатне инвестиције за попуну празних места која се нису примила. Такође, и сама нега је већа и нећемо добити униформни засад, већ ће постојати осцилације у приносу.

Избегавати мразишта и високе подземне воде

Да је род култура посађених у јесен бољи, указује и стручњак за јагодасто воће Александар Лепосавић.

– Воћке се боље развијају и раније улазе у период плодоношења. Коренов систем се у току зиме, код дрвенастих воћака, боље припреми и искористи резерве земљишне влаге, нема кашњења у вегетацији и боље се аклиматизују на временске услове.

Саднице треба заштитити од болести и штеточина, посебно зечева и мишева, а опрезно и правилно треба и одабрати терен за узгој.

– Избегавати пределе у којима се сваке године појављују позни пролећни мразеви, посебно у условима измењене климе. Ове године смо имали благу зиму са топлим фебруаром који је иницирао ранију вегетацију, а онда у априлу ниске температуре и мраз, што је поједине регионе искључило из производње – примећује наш саговорник.

Др Лепосавић указује на то да је, осим дубоке обраде, врло важно да се земљиште обогати органским материјама и да се постигне што лакши механички састав. Земљишта с високим нивоом подземних вода треба искључити из разматрања за подизање било каквог воћа.

Без обзира на то колико се прими, у каснијим годинама увек буде проблема с подземним водама, корен се гуши, изостаје правилна органогенеза, а принос је лош.

Препорука струке је, такође, одабрати саднице код којих није извршено присилно сазревање, односно, одбацивање листа, већ оне које имају природно сазревање. Уколико су земљишта адекватно припремљена, није касно садити ни у току зимских месеци: једини предуслов је да је температура изнад нуле.

Где шта (не) садити

Одабир култура у односу на предео у којем се подижу засади кључан је за постизање добрих резултата, те тако раноцветајуће воћке и оне склоне измрзавању, попут кајсије, брескве, трешње, треба гајити на вишој надморској висини, где је опасност од мразева мања. Стручњаци у равничарским пределима препоручују јабуку, шљиву и вишњу, управо због мањег измрзавања.

– Требало би садити тамо где већ постоји традиција гајења. У Војводини јабуку, крушку, шљиву, у централној и западној Србији, наравно, шљиву и јабуку, а што се тиче кајсије и брескве, треба избегавати мразишта – саветује др Лепосавић.