Насловна ТЕМЕ ЗЕЛЕНИЛО KAD ŽIVICU NAPADNU ŠIMŠIROVI MOLJCI

KAD ŽIVICU NAPADNU ŠIMŠIROVI MOLJCI

269

Verovatno ste doživeli da šetajući nekom ulicom počnete da se divite zelenim ogradama od šimšira koje, potkresane „pod konac“, krase i omeđuju prostor. A onda, za nekoliko meseci iste te ograde vidite kao žalosno, golo šiblje koje nema nijednog zelenog listića.

Isprva izgleda da će se živica brzo oporaviti, da su joj zasmetali možda izduvni gasovi, suša, padavine. Tek kad ružna slika potraje, počinju pregledi, laboratorijske analize, i otkriva se uzročnik promena. To je, potvrđuje se, sićušna gusenica i velika štetočina šimširov moljac (Cydalima perspectialis).

Alave larve invazivnog leptira

Nešto više o štetočini saznali smo od dipl. inž. Vladimira Kostića, savetodavca za zaštitu bilja u PSS službi u Kraljevu. Kaže da je šimširov moljac leptir iz familije Crambidae. Larve ovog invazivnog leptira su u stanju da za vrlo kratko vreme, gotovo u potpunosti, unište biljke šimšira.

Da bismo ga prepoznali, moramo prvo znati kako izgleda. Kod odraslih sićušnih leptira raspon raširenih krila ne dostiže ni pola cm. Prednja krila su sivkasta s primetnim ljubičastim odsjajem. Jaja su providna, slabo uočljiva, položena u grupicama od 10 do 20 jaja na naličije listova šimšira. Larve su u početku žuto-zelene, starenjem dobijaju smeđe, a kasnije crne i bele pruge i krupne crne tačkice na leđima.

Ima dve-tri generacije u toku godine, a prezimljava kao odrasla gusenica koja napravi čauru u lišću ili u pukotinama u blizini biljke domaćina. Odrasli leptirići sreću se od aprila do septembra, kada borave na poleđini listova drugih biljaka, a ne šimšira. Dobri su letači. Ženka živi 8 dana i posle kopulacije traži šimšir kako bi na naličije njegovih listova položila jaja.

Otkrivaju ih svilenkasta vlakna i paučina

Dok su male, larve su u unutrašnjosti šimšira, slabo su uočljive i uglavnom se nesmetano hrane gornjim epidermisom listova. Starije larve imaju veći apetit i brste listove, a mogu oštećivati i grančice i koru. Tokom razvoja jedna gusenica pojede oko 45 listova.

Prve faze napada teško se uočavaju, jer se larve u početku intenzivno hrane u unutrašnjosti šimšira gde su dobro skrivene. Povećanjem broja jedinki u zajednici, one se sele ka površini ove ukrasne biljke, a da su „zaposele“ šimšir otkrivaju ih svilenkasta vlakna i paučina, koja u slučaju jakog napada može da prekrije čitavu biljku.

– Najefikasniji metod suzbijanja je mehaničko uklanjanje jedinki zajedno s granama na kojima su nađene – savetuje inž. Kostić i nastavlja: – Grane treba odseći što pre, čim se primete paučina i svilenkaste niti, i odmah ih spaliti. Spiranje vodom pod jakim pritiskom pokazalo se kao dobar i efikasan metod zaštite. A kada je u pitanju zaštita hemijskim preparatima prednost treba dati insekticidima na bazi dimetoata kakvi su Dimetogal, Sonar i slični. Potpun efekat suzbijanja je teško postići za kratko vreme, zbog velikog broja gusenica, pa se prskanja moraju ponavljati u više navrata, sve dok se biljke ne oporave u potpunosti – rekao je savetnik za „Dobro jutro“.

Piše: Svetlana Mujanović