Prošle godine istraživači sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada su dobili jedan od najvećih naučnih projekata, finansiran sa preko 6 miliona evra od strane Evropske Komisije. Konzorcijum čine 24 institucije iz 10 zemalja, pri čemu je deo institucija istraživačkog karaktera, dok je ostatak sačinjen od nevladinih organizacija, kao i velikih biznis kompanija poput Dilojta i Fraunhofera.
Koordinator projekta je profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Velimir Mladenov. Cilj projekta je razvoj, testiranje i validacija praktičnih sistemskih rešenja koja se mogu primenjivati na različitim nivoima – od lokalnog do regionalnog, nacionalnog, pa čak i transnacionalnog – u cilju povećanja otpornosti poljoprivrednog sektora na klimatske promene. Identifikovana su četiri ključna segmenta poljoprivrede i sva rešenja biće ponuđena u okviru proizvodnje useva (ratarskih i povrtarskih), agrošumarskih sistema, proizvodnje goveda i uređenja voda. Eksperimenti će se odvijati na 4 lokacije u tri države (Srbija i Mađarska), dok će reaplikacije biti u Srbiji, Hrvatskoj, Rumuniji i Češkoj.
U projektu učestvuje ukupno oko 150 istraživača različitih profila. kao i velik broj administrativnog i tehničkog osoblja. Panonska biogeografska oblast (PBA) jedna je od 11 biogeografskih regiona koje je definisala Evropska agencija za životnu sredinu (EEA). Ovu oblast karakteriše velika ravničarska aluvijalna kotlina, koju u pravcu sever–jug presecaju dve velike reke – Dunav i Tisa. Panonska nizija je danas gotovo u potpunosti okružena niskim brdima i planinama. U savremeno doba, većina njene teritorije (71,3%) pokrivena je poljoprivrednim zemljištem, što je čini drugom u Evropi po udelu poljoprivrednog zemljišta, ali prvom po produktivnosti. Poslednjih godina, PBA se suočava sa ekstremnim vremenskim uslovima, uključujući sve učestalije, intenzivnije i dugotrajnije suše, praćene olujama koje su tokom leta 2023. godine dostizale i nivo takozvanih „superćelijskih oluja“. Prepoznajući hitnost situacije, Evropska unija (EU) preduzela je odlučne korake kako bi odgovorila na posledice klimatskih promena u PBA. U tom procesu, države članice imaju ključnu ulogu kao glavni nosioci sprovođenja mera, s obzirom na to da efekti klimatskih promena često prevazilaze nacionalne granice. U tom kontekstu, projekat Klima Panonija osmišljen je kako bi se suočio sa specifičnim izazovima prilagođavanja u PBA.
Foto: Freepik
