Насловна ВЕСТИ Како се смедеревка иселила из Смедерева

Како се смедеревка иселила из Смедерева

603

Нема много градова у свету чијим је именима „крштена“ винова лоза и вино.

Смедерево је почаствовано смедеревком, познатом домаћом аутохтоном сортом која се некада одавде извозила по свету. Данас, мало је смедеревске смедеревке, и вина и грожђа од којег се оно прави, а Смедеревци често наздрављају рајским пићем произведеним у Грчкој, Турској, Бугарској.

Када у родном месту смедеревке, у некој од кафана, а мало их је остало, пожелите боцу старог доброг вина, као увреда и лош виц може да вас погоди што ће вам послужити ону из Крушевца или Тиквеша, или да вас заболи ако је – бугарска.

Како би се тек увредио римски император Марко Аурелије Проб, чије су војничке легије, баш овде, на обронцима Златног брда, тадашњег Монс Ауреуса, посадиле прве чокоте винове лозе.

Заборављено је и да су на светској изложби у Бордоу 1882. године, смедеревска вина овенчана славом и признањима, и како су крајем 19. века трговци из европских земаља долазили и куповали смедеревско грожђе и вино, а затим га продавали у Швајцарској, Аустрији, Француској.

Краљеви, султани, уметници – овде су уживали у овом белом вину. Домаћа лоза чувала се брижљиво, а виногради ницали један за другом. Смедеревка се пила на свим странама света.

У златно време Пољопривредног комбината „Годомин“, смедеревка се буквално производила на тоне, и вина од ње било је на свакој трпези тадашње велике земље, оне „од Вардара до Триглава“.

– ПК „Годомин“ имао је својевремено више од 1.000 хектара под виновом лозом, а годишње се производило чак 20.000 тона смедеревке. Памтим и рекорд у подруму. За 24 сата прерађено је, веровали или не, 127 вагона грожђа. Да сви разумеју, то је више од милион и две стотине килограма у дану – присећа се данас Добрица Марковић, некадашњи директор подрума и винограда „Годомина“.

Када је пропао „Годомин“, мањи произвођачи изгубили су јаког партнера са великим прерадним капацитетом. Купци су све више тражили вина од увозних, скупљих грожђа. Многи су искрчили винограде и посадили воће које се боље плаћало. Колико је смедеревке преживело, тешко је утврдити.

– Од 2.500 хектара под виноградима, данас имамо једва 800 хектара. Смедеревка се гаји на скромних 200 хектара. Доминантне су конзумне сорте, оне које иду у употребу у свежем стању – каже инжењер воћарства и виноградарства Бобан Марковић из Пољопривредне стручне службе у Коларима.

До пре десетак година, овдашњу смедеревку могли сте наћи једино као музејски примерак – на полицама Завода за пољопривреду, где и данас чувају боце из прошлог миленијума.

Било је година када су локални винари, уместо у родном граду, смедеревку набављали у другим градовима како би направили вино.

У последњој деценији, стидљиво али истрајно, ова сорта враћа се у родни крај. Међу првима то је учинио Драган Васић из винарије „Јанко“, и то је једно време била једина овдашња смедеревка која се прави и продаје под тим именом.

Данас смедеревку праве и у винарији „Плавинац“ – фабрици укуса, мириса и боја. Има је у неколико мањих подрума, као што су „Илић“ и „Гитарић“. Неки је само за своју душу и пријатеље праве по традиционалној рецептури.

Вина од смедеревке су пријатног и освежавајућег укуса, а добра су и када се купажирају са квалитетним винима, као што чине у винарији Јеремић.

– Из жеље да јединствену сорту по месту рођења, смедеревку, подигнемо на виши ниво, спојили смо је са племенитом сортом совињон бланк, и тако добили један вински „дует“ – кажу у винарији Саше Јеремића.

У винограду који је кнез Милош Обреновић купио 1827. године за 4.500 гроша од турског спахије на девет хектара и данас се произведе око 15.000 боца вина годишње. Оне се продају за 100 до 150 динара, што је за рубрику „веровали или не“. Реч је о винима са традицијом и квалитетом, а јефтинија су и чак и од оних најсумњивијег квалитета која се продају на дивље.

Смедеревско виногорје једно је од најстаријих станишта винове лозе на Балкану, а рељеф, клима и земљиште идеални су гајење винове лозе. То су знали и деспоти Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић, који су у 15. веку дизали винограде. Уместо винове лозе, смедеревски крај запосели су воћњаци. Док је под виноградима 800 хектара, краљице воћака сада су бресква и нектарина које се узгајају на 4.500 хектара.

За бекрије, мелем за душу је ‘ладан шприцер, а причају да је најбољи управо са чувеном смедеревком. Захваљујући заљубљеницима у вино који су решили да Смедереву врате оно што је изродило, мелема има и ових, посебно празничних дана. За душу и за лек. Наздравље.

Извор: Вечерње новости

Фото: Вечерње новости/Н. Живановић