Da li su vama baka i deka nekada rekli „ne budi u svakoj čorbi mirođija“? Meni moji jesu, i uvek sam se pitala šta to znači. Krišom sam odlazila u baštu, čupkala mirođiju  i žvakala. I baš mi je prijala. A pravi odgovor sam pronašla tek kada sam počela sama da kuvam.

Mirođija je jednogodišnja biljka iz porodice štitarki. Njena lekovita svojstva se spominju već u zapisima na papirusu, a potiče iz područja Palestine. Preporučuje se osobama koje imaju  želudačne tegobe i ostale bolesti sistema za varenje. Njeno eterično ulje se koristi u kozmetičkoj industriji. Kod nas se mirođija ipak najviše upotrebljava kao začin koji poboljšava ukuse jelima.

Setva može da počne

Ova biljka raste u uslovima umereno vlažne klime. Nije zahtevna prema temperaturi. Ipak, optimalna je temperatura za klijanje 8 do 10 stepeni, a biljka se oblikuje za pedesetak dana od klijanja. Nema velike zahteve ni prema vodi i samo u fazi klijanja i nicanja osetljiva je na nedostatak vlage.

Iako nije osetljiva na kvalitet zemljišta, najbolje rezultate ostvaruje u uslovima gajenja na neutralnim zemljištima s dubokim rastresitim oraničnim slojem. Važno je imati na umu da mirođija na kiselim zemljištima i na loše strukturiranim močvarnim crnicama neće uspevati.

Rok setve zavisi od namene mirođije. Ukoliko se gaji radi proizvodnje eteričnog ulja ili semena, seje se početkom marta, dok se za začin može sejati od sredine marta do sredine maja, kao i leti od sredine jula do sredine avgusta. Seje se u jamiće ili kanaliće duboke 1 do 1,5 cm, pri čemu je razmak među redovima 12 do 24 cm. Kada se koristi kao  začin, seče se u početku vlatanja, kada biljka dostigne visinu od 30 do 40 cm. Na taj se način mogu dobiti dve berbe u toku vegetacije.

Piše: Svetlana Mujanović