Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ КАКО УДОВОЉИТИ ЋУДИМА ПАПРИКЕ: Посебан “јеловник” за сваку фазу

КАКО УДОВОЉИТИ ЋУДИМА ПАПРИКЕ: Посебан “јеловник” за сваку фазу

91

Код нас су ретке баште у којима се не гаји по неки струк паприке. У оним већим леје су и шире и дуже, а међу баштованима се често чује да им паприка не иде баш од руке. И заливају је, и ђубре, а паприка им ситнија и кржљавија од оне на пијаци. Неки чак и одустану од сетве и расађивања и, да се не би „бадава једили“, оду на пијацу.

Ми вам саветујемо да не одустанете, већ да „проучите“ захтеве овог поврћа. Наиме, паприка, као ретко које поврће у различитим фенолошким фазама развоја тражи друге хранљиве елементе за раст, плодоношење и сазревање. Зато, кренимо из почетка, од расађивања.

Време расађивања зависи од сорте

На отвореном пољу паприка се расађује када прође опасност од касних пролећних мразева, односно када се температура ваздуха устали на 15 степени и крене да расте.

Паприка, пресађена по хладном времену и у хладно и влажно земљиште, спорије се укорењује, почиње да жути, дуго не формира листове и касније почиње да цвета. Не одговара јој ни касно расађивање, јер тада се скраћује период вегетације, што може имати за последицу слабије сазревање плодова оних сорти које се беру у физиолошкој зрелости, односно када поцрвене. Младе биљке се теже укорењују и када су високе температуре ваздуха, и када нема падавина ни услова за наводњавање. Уколико су повољни временски и земљишни услови, расађивање за рану производњу почиње последњих дана априла и почетком маја, за средње рану од 10. до 25. маја, а за касну производњу од 25. маја до 10. јуна.

Паприци одговарају плодна, структурна земљишта, доброг водно-ваздушног режима и повољних физичко-хемијских особина. Добри предусеви су јој једногодишње легуминозе, стрнине и траве, а лоши биљке из фамилије Cucurbitaceae (краставац, тиквице), као и из фамилије Solanaceae (паприка, парадајз, кромпир, патлиџан). Препорука је да се паприка не гаји у монокултури, већ да се на истој парцели сади после четири до пет година.

С обзиром на то да се расад за рану и средњерану производњу гаји у заштићеном простору, потребно је да се пре пресађивања на отворено поље добро окали. Каљење младих биљака почиње недељу дана пре планиране садње на отвореном, честим и све дужим проветравањима, као и смањењем броја заливања, али с повећањем заливне норме, да би се биљке подстакле да формирају јачи корен. Квалитетан расад паприке треба да има шест до осам лепо развијених листова, да је стабло високо до 25 цм и да има добро развијен корен. Ово поврће се најчешће сади на растојању 50 – 60 x 20 цм, 40×30 цм или 30×30 цм, машински или ручно на дубину од пет-шест цм, не дубље. Приликом расађивања, важно је постићи што равномернији распоред биљака унутар реда.

Вода увек „на дохват корена“

Сваку фенолошку фазу паприке прати својеврстан захтев за одговарајућим хранивима, па добар избор врсте и количине ђубрива може бити пресудан за правилан раст и принос. Ово поврће има слабо развијен корен и слабо и споро усваја воду, али има развијену лисну масу, због које је потребно да јој вода буде увек „на дохват корена“. Најбоље је када постоји могућност да се залива системом кап по кап, јер се тако хранива не спирају, већ остају доступна биљкама.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us