Насловна ТЕМЕ ПЧЕЛАРСТВО КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ: ЗАДРУЖНА ПРОИЗВОДЊА ЗА ПЧЕЛЕ

КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ: ЗАДРУЖНА ПРОИЗВОДЊА ЗА ПЧЕЛЕ

31
Foto: Pixabay

У причи о пословном успеху представљамо редак пример пчеларског задругарства, у којем се готово три деценије производи опрема за пчеларство. То је медни бизнис у којем се породици Радомира Брадића из Трстеника придружио и зет Даниел Ђан из Вршца, па сад српске кошнице и врцаљке навелико путују и у Европу.

Фирма као велика породица

  • Постојимо од 1991. године и од тада се стално развијамо – прича Даниел Ђан, директор „Пчелара“ из Вршца. – Данас послујемо на четири локације у земљи, а поред Србије, послујемо још и у Румунији. Цела фирма броји стотинак запослених и још толико коопераната. Послујемо као Холдинг „Рој група“, састављен од Пчеларске задруге „Рој“ из Трстеника, „Пчелара“ из Вршца и јаке кооперације из свих крајева наше земље, почевши од Суботице, преко Новог Сада, Сремске Митровице, преко Крагујевца, Ужица и Севојна, па све до Трговишта.

Занимљиво је напоменути да у фирми ради двадесетак брачних партнера, тако да се слободно може рећи да је ово права породична фирма.

  • Ту смо да пчеларима обезедимо све што им је потребно за производњу меда и других пчелињих производа и да пробамо да применимо сва технолошка достигнућа и омогућимо да то буде доступно пчеларима у Србији – каже Ђан.

ПРОДАЈА ПРЕ СЕЗОНЕ, ПЛАЋАЊЕ ПОСЛЕ

У „Пчелару“ се труде да изађу у сусрет пчеларима разним погодностима, кроз акцијске продаје, попусте, али и продају робе с отплатом на 12 месечних рата без камате, уз додатне опције грејс периода за најверније купце и партнере. Наиме, пре сезоне је роба свима потребна, али паре од продаје меда пристижу тек када се она заврши… Тако купци робу могу да набаве пре почетка сезоне, а да је исплате на крају, пошто пласирају свој мед.

Цела ова несвакидашња бизнис прича почиње 1991. године када Даниелов таст, Радомир Брадић, оснива у Трстенику пчеларску задругу „Рој“. Оснивањем задруге покушао је да превлада проблеме настале као последица распада Југославије и немогућности да се пчелари снабдевају потрепштинама за производњу онако како су до тада радили. Пошто је већ био пчелар с искуством, а по природи предузимљив човек, Брадић је решио преузме ствар у своје и руке својих пријатеља. С неколико приручних машина и пар запослених, чланови ове задруге почели су да, један по један, освајају нове производе, развијајући се ну наредним годинама. То су биле тешке године, време санкција, ратова, после бомбардовања, па после транзициони период…

– Било је тешко опстати али, захваљујући напорном раду и великим одрицањима, успели смо да дођемо до ове позиције где смо данас. Наредни значајан корак у развоју је 2010. година, када се формира фирма „Пчелар“ у Вршцу, с идејом да наше производе пласирамо на тржиште Централне и Источне Европе, али и на захтевна западноевропска тржишта. У томе смо успели већ 2013. године, када отварамо представништво у Румунији и одатле сад извозимо широм Европске уније.

Распродати до октобра

На питање којим све производима задруге тргује „Пчелар“ из Вршца и у које земље извози, шта се највише тражи, Данијел Ђан одговара да су им за страна тржишта најпопуларнији производи од дрвета и специјализоване машине. 

– Највише се извозе рамови за кошнице, кошнице и делови кошница, као и машине и процесна опрема, попут опреме за врцање и паковање меда, опреме за производњу прихране за пчеле и опреме за производњу сатних основа. Тренутно је у великој експанзији извоз рамова за кошнице, у виду склопљених и ужичених рамова, који се израђују по мери и потреби сваког тржишта, али и других делова кошница. Највише се извози у Скандинавију, Норвешку и Шведску, затим су ту Холандија, Белгија, Немачка, Словачка и Румунија, као и земље у окружењу. Најдаља земља где смо извезли робу била је Либерија, а у плану је и велик извозни посао за САД, од јуна ове године. Иначе, више од 60 одсто укупне продаје је роба која иде ка иностраним партнерима.

РАДОМИР БРАДИЋ: КАКО СМО ПОЧИЊАЛИ МИ ИЗ 1949.

 Деведесете су биле ратне године, године санкција, инфлације и плате од 50 марака месечно, али године изобиља у меду и свим пољопривредним производима, као пред зло – сећа се Радомир Брадић времена када је почињао да се бави производњом пчеларске опеме. – Тако је било уочи свих ратова, причали су наши стари. Имао сам двестотинак пчелињих друштава у Доњем Дубичу и Медвеђи, од којих је било толико меда да сам могао недељно да продајем по две „руске“ канте од 60 килограма по 2 марке за кило, тако да сам месечно зарађивао од меда и по 4 моје плате, која је иначе била изнадпросечна.

Сваке недеље за мед и за разговор о пчеларству долазио је код мене Мехмед Меша Колашинац из Новог Пазара, који је имао код моста у центру малу прехрамбену продавницу, куповао од мене и продавао мед и сви смо лепо зарађивали. Покојни Меша био је трговац са генима за тај посао, па сам, поред моје факултетске дипломе, од њега учио и основе трговине, психологије купаца, ценкање… Меша је, поред меда, трговао и опремом и ја сам, на његов наговор, почео у кооперацији да правим за њега и мене, кошнице и другу опрему и тако је почело.

– Није било лекова, кошница, лимене опреме, литературе за пчеларе, јер се то у бившој Југославији, углавном производило у Хрватској и Словенији а између нас је био крвави рат, границе. Тих 90-тих неколико пчелара којима је требало за себе и пријатеље да реше ове проблеме, почело је да ради и на производњи опреме. Наставник Тома Павлић из Руме почео је да производи лекове против варое, а ми од њега да купујемо. У Бечеју је Ласло Карољи сам направио од старих делова вршалица и трактора, машину за сатне основе, а ми смо код њега мењали пчелињи восак за сатне основе. У Крагујевцу су се појавило више произвођача, али се брзо издвојио Миливоје Милошевић, професор машинства у Техничкој школи, који је освојио производњу америчких размака и носача рамова, које смо куповали и били пресрећни јер не морамо да их вучемо из Бугарске. Ту је био и Верољуб Умељић, машински инжењер, који је почео да пише текстове и издаје књиге, да држи предавања, те смо се брзо спријатељили и почели сарадњу која траје – прича Радомир Брадић.

Кад је у питању извоз, ова задруга тренутно задовољава тек 70 посто захтева које има, а количина тражене робе увек је знатно већа од произвођачких капацитета.

– У погону за производњу рамова, расположиви капацитети распродати су до октобра ове године. С друге стране, највећи ограничавајући фактор је недостатак радне снаге, школованих столара, варилаца и стругара -каже Ђан.

Посебна област у којој вршачки „Пчелар“ бележи изузетне успехе је онлајн трговина пчеларском опремом.

– Међу првима смо у овој области покренули интернет продавницу са жељом да купцима омогућимо једноставну, брзу и повољну дистрибуцију материјала и прибора. Идеја којом се водимо је да у року од 24 часа од момента поручивања, омогућимо пчеларима да дођу до потребног прибора. Трудимо се да пратимо савремене трендове али и потребе пчелара, па се и понуда свакодневно просирује производима из наших производних погона, али и производима које увозимо за наше пчеларе из Аустралије, Кине, Европе и Америке. Као резултат, ових напора, добили смо и велико признање E-TRGOVINA AWARD 2018 за најбоља домаћа e-business и e-commerce решења – истиче Даниел Ђан.

А. Ђивуљскиј

Добро јутро број 577 – Мај 2020.