Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД Калемљењем до квалитетног грозда

Калемљењем до квалитетног грозда

59

Пише: Јасна Бајшански

Лозни садни материјал је основа виноградарства, а његова производња представља прву тачку у целокупном процесу производње грожђа. Јасно je да сваки корак у производњи лозног садног материјала треба да се начини што је могуће правилније, да би коначан исход био добар.

У производњи лозног садног материјала, до нових чокота винове лозе долазимо користећи различите начине размножавања. Винова лоза се природним путем може размножавати генеративно, односно, путем семена. Међутим, за производњу лозног садног материјала од већег значаја је вегетативно размножавање – резницама, положеницама, калемљењем и сл. Према речима доцента др Предрага Божовића с Пољопривредног факултета у Новом Саду, некад је било довољно да се у пролеће узме резница, односно део ластара са бар једним зимским окцем, и постави у повољне услове за ожиљавање. Врло једноставно добије се нова биљка, и то је био наш начин производње лозних садница све до половине претпрошлог века.

Филоксера изазвала прекретницу

У другој половини 19. века филоксера је уништила винограде у Европи, па и на нашим просторима. Због ове штеточине, чокоти винове лозе више нису могли да се гаје на сопственом корену, јер је филоксера управо нападала коренов систем племените лозе. Решење овога проблема нађено је у калемљењу резница племените лозе на резнице америчке лозе, чији је коренов систем отпоран према поменутој штеточини.

Калемљење је, уз посредовање човека, вештачки начин вегетативног размножавања, познат од давнина. Реч је о спајању вегетативних органа две биљке с циљем њиховог срастања и добијања нове биљке која има другачије особине у односу и на подлогу и на племку. Лозном подлогом – хипобиот назива се део који се налази испод, а племком – епибиот, део изнад места спајања. Лозна подлога даје коренов систем, док племка даје надземни део новонастале биљке, који доноси грожђе. Коренов систем овако насталог чокота, отпоран је на штеточину филоксеру. Лозне подлоге које се данас најчешће користе настале су укрштањем између врста рода Vitis пореклом са северноамеричког континента, али и њиховим укрштањем с племенитом лозом.

– Постоје различити начини спајања вегетативних органа биљака код калемљења: калемљење у процеп, калемљење простим спајањем, енглеско калемљење с језичком, калемљење очењем… У производњи лозних садница данас је најприсутније калемљење у просторијама расадника, тзв. собно калемљење, где се спајање подлоге и племке, а ради се о деловима зрелих ластара, изводи енглеским калемљењем с језичком. Овај начин калемљења се изводи ручно – истиче др Божовић.

Додаје да је у употреби и машинско калемљење, код којег машине на подлози и племки праве облике којима оне могу да се споје, најчешће је то облик грчког слова омега (Ω). Основни циљ је да се ткива које се називају камбијум и налазе се и на подлози и на племки, у што већој мери поклопе на спојном месту. Деобом њихових ћелија настаје ново ткиво које се зове калус, а то је код биљака ткиво рана. Када се праве пресеци на подлози и племки, биљке се рањавају и реагују стварањем калуса, како би настале ране зарасле. Тада, калус подлоге и калус племке међусобно успостављају везу која је важна да би цео нови организам био функционалан – и корен и надземни део.

Калемљење на сталном месту

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us