Piše: Jasna Bajšanski
Lozni sadni materijal je osnova vinogradarstva, a njegova proizvodnja predstavlja prvu tačku u celokupnom procesu proizvodnje grožđa. Jasno je da svaki korak u proizvodnji loznog sadnog materijala treba da se načini što je moguće pravilnije, da bi konačan ishod bio dobar.
U proizvodnji loznog sadnog materijala, do novih čokota vinove loze dolazimo koristeći različite načine razmnožavanja. Vinova loza se prirodnim putem može razmnožavati generativno, odnosno, putem semena. Međutim, za proizvodnju loznog sadnog materijala od većeg značaja je vegetativno razmnožavanje – reznicama, položenicama, kalemljenjem i sl. Prema rečima docenta dr Predraga Božovića s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, nekad je bilo dovoljno da se u proleće uzme reznica, odnosno deo lastara sa bar jednim zimskim okcem, i postavi u povoljne uslove za ožiljavanje. Vrlo jednostavno dobije se nova biljka, i to je bio naš način proizvodnje loznih sadnica sve do polovine pretprošlog veka.
Filoksera izazvala prekretnicu
U drugoj polovini 19. veka filoksera je uništila vinograde u Evropi, pa i na našim prostorima. Zbog ove štetočine, čokoti vinove loze više nisu mogli da se gaje na sopstvenom korenu, jer je filoksera upravo napadala korenov sistem plemenite loze. Rešenje ovoga problema nađeno je u kalemljenju reznica plemenite loze na reznice američke loze, čiji je korenov sistem otporan prema pomenutoj štetočini.
Kalemljenje je, uz posredovanje čoveka, veštački način vegetativnog razmnožavanja, poznat od davnina. Reč je o spajanju vegetativnih organa dve biljke s ciljem njihovog srastanja i dobijanja nove biljke koja ima drugačije osobine u odnosu i na podlogu i na plemku. Loznom podlogom – hipobiot naziva se deo koji se nalazi ispod, a plemkom – epibiot, deo iznad mesta spajanja. Lozna podloga daje korenov sistem, dok plemka daje nadzemni deo novonastale biljke, koji donosi grožđe. Korenov sistem ovako nastalog čokota, otporan je na štetočinu filokseru. Lozne podloge koje se danas najčešće koriste nastale su ukrštanjem između vrsta roda Vitis poreklom sa severnoameričkog kontinenta, ali i njihovim ukrštanjem s plemenitom lozom.
– Postoje različiti načini spajanja vegetativnih organa biljaka kod kalemljenja: kalemljenje u procep, kalemljenje prostim spajanjem, englesko kalemljenje s jezičkom, kalemljenje očenjem… U proizvodnji loznih sadnica danas je najprisutnije kalemljenje u prostorijama rasadnika, tzv. sobno kalemljenje, gde se spajanje podloge i plemke, a radi se o delovima zrelih lastara, izvodi engleskim kalemljenjem s jezičkom. Ovaj način kalemljenja se izvodi ručno – ističe dr Božović.
Dodaje da je u upotrebi i mašinsko kalemljenje, kod kojeg mašine na podlozi i plemki prave oblike kojima one mogu da se spoje, najčešće je to oblik grčkog slova omega (Ω). Osnovni cilj je da se tkiva koje se nazivaju kambijum i nalaze se i na podlozi i na plemki, u što većoj meri poklope na spojnom mestu. Deobom njihovih ćelija nastaje novo tkivo koje se zove kalus, a to je kod biljaka tkivo rana. Kada se prave preseci na podlozi i plemki, biljke se ranjavaju i reaguju stvaranjem kalusa, kako bi nastale rane zarasle. Tada, kalus podloge i kalus plemke međusobno uspostavljaju vezu koja je važna da bi ceo novi organizam bio funkcionalan – i koren i nadzemni deo.
Kalemljenje na stalnom mestu
Prema rečima dr Božovića, kalemljenje se može uraditi na čokotima i u samom vinogradu, kalemljenjem na stalnom mestu. Ono se radi od aprila do septembra, a načina spajanja podloge i plemke ima nekoliko. Kod nas, a i u svetu, ovaj način kalemljenja nije od značaja za proizvodnju loznih sadnica. Koristi se kada se želi obnavljanje čokota, ili, što je češći slučaj, da se uradi promena sortimenta, tzv. prekalemljenje, ili ako se na čokot lozne podloge nakalemi plemenita loza, kako bi se dobio novi čokot koji će plodonositi. Prilikom kalemljenja na stalnom mestu mogu se koristiti i zreli i zeleni delovi lastara.
– Ako je lozna podloga deblja, odnosno, ako je reč o višegodišnjem drvetu, najčešće se radi kalemljenje u ceo procep ili poluprocep. To su poznati načini kalemljenja. Treba naglasiti da prilikom kalemljenja osnovni alat mora biti dezinfikovan. Kalemarski nož je osnovni alat za pravljenje preseka i mora biti jako oštar jer, kada se prave preseci i rascepi, rezovi moraju biti što čistiji, kako ne bi došlo do drobljenja tkiva. Najbolje je da se presek napravi u jednom potezu, kako bi se tkivo što manje povređivalo. Samim tim podloga i plemka lakše srašćuju – kaže naš sagovornik.
Objašnjava da se, kada se govori o kalemljenju u procep, najpre izvrši poprečno presecanje višegodišnjeg dela, a zatim se napravi procep u koji se umetnu jedna ili dve zaklišene reznice plemke. Nakon toga potrebno je stezanje procepa kalemarskim gumicama ili nekim drugim elastičnim materijalom, kao i premazivanje mesta kalemljenja kalemarskim voskom, kako bi se zaštitilo od mikroorganizama i od isušivanja.
Zeleno kalemljenje
Prema rečima dr Božovića, kada se početkom vegetacije želi prekalemiti čokot u vinogradu, važno je znati da lozna podloga mora da završi fazu suzenja, dok plemka treba da bude u fazi mirovanja. U tom slučaju, prilikom kalemljenja, spajaju se zreli delovi čokota. I kasnije, u drugoj polovini maja ili početkom juna, može se uraditi kalemljenje, ali koristeći zelene delove čokota, odnosno zelene lastare. Primera radi, ako u vinogradu imamo čokot, čiji je plemeniti deo iz nekog razloga uginuo, a iz lozne podloge izbija jedan ili više lastara, tada kalemljenjem na zeleno možemo obnoviti plemeniti deo ovog čokota. Podloga i plemka mogu biti spojeni prostim spajanjem, što znači da se pravi kosi presek na podlozi i isti takav i na plemki, ali i takozvanim sedlastim ili obrnuto sedlastim spajanjem. U ovim slučajevima mora se učvrstiti spoj kalemarskom gumicom ili elastičnom trakicom. Kalemljenje na zeleno je ranije, u nekim vinogradarskim krajevima, korišćeno za podizanje vinograda. Prvo su sađeni korenjaci, odnosno, ožiljene reznice loznih podloga, a zatim su u drugoj godini dva ili tri izbila lastara kalemljeni na zeleno plemenitom lozom. Tako su na kraju dobijani čokoti koji će plodonositi.
– Kalemljenje na zeleno ima svoje pozitivne i negativne strane. Pozitivno je to što se u tom periodu, krajem maja i u prvoj polovini juna, u biljkama intezivno odvijaju životni procesi, promet materija je veoma brz i brzo se stvaraju tkiva. Sem toga, i vremenski uslovi su veoma povoljni, sa dovoljno vlage u zemljištu i dovoljno visokom temperaturom vazduha. Istraživači iz Francuske kažu da je ovaj način vegetativnog razmnožavanja povoljan, jer se manje prenose izazivači bolesti koje dovode do propadanja sprovodnih tkiva. Kalemar mora da bude stručan i vičan da pravilno pripremi loznu podlogu, napravi preseke, spoji podlogu i plemke i da izabere pravi trenutak za kalemljenje. Pravi trenutak su obično rani jutarnji sati, zbog niže temperature i više relativne vlažnosti vazduha. Visoka temperatura vazduha, kao i vetar, izazivaju isušivanje zelenih delova upotrebljenih prilikom kalemljenja – upozorava naš sagovornik.
Negativna strana ovakvog kalemljenja, kako kaže Božović, jeste sporost – jedan čovek ne može uraditi veliki broj biljaka za jedan dan. Vremenske prilike za ovaj posao pogodne su samo u jutarnjim časovima, a naiđu i takvi dani kada vreme uopšte ne dozvoljava primenu ovakvog načina kalemljenja. Treba paziti da se i plemke, koje su reznice zelenog lastara s jednim kolencem i delom lisne drške, ne isuše.
U nekim zemljama koristi se i metoda kalemljenja kosi presek sa strane, pri čemu se u stablo čokota ili korenov vrat ubacuje zaklišena plemka, što srastanjem dovodi do menjanja sorte. Ipak, ovo nisu česti slučajevi.
Kako se bira lastar?
Kada je lozna podloga deblja od plemke, primenjuje se kalemljenje u procep, poluprocep ili kosi procep sa strane. Ako se radi kalemljenje prostim spajanjem ili sedlasto i obrnuto sedlasto, englesko spajanje s jezičkom, lozna podloga i plemka treba da budu približno iste debljine, da bi kambijumi lozne podloge i plemke došli jedan naspram dugog. Obično se biraju plemke debljine od 6 do 12 milimetara, a najpovoljnije su one od 8 do 10 milimetara debljine, kaže dr Božović.
