Kaolin ili kaolinska glina sredstvo je koje se uglavnom koristilo za sprečavanje zgrudnjavanja prerađevina i u proizvodnji pasta za zube, ali se o njoj sve više govori kao o korisnoj supstanci za borbu protiv štetočina u poljoprivredi. Ranije se eksperimentalno koristila u gotovo svim granama poljoprivrede. Najveće rezultate dala je u voćarstvu, posebno u organskoj i konvencionalnoj proizvodnji, te je poslednjih decenija sve više u upotrebi.
Kaolin stvara kristalni mikrofilm i on je barijera između štetočina i biljke, jer ima odbijajuće delovanje. Nanosi se na biljku, otopljen u vodi, i isparavanjem stvara zaštitni film.
Zdrava zamena za štetne preparate
– Kod korišćenja kaolinske gline bitno je ravnomerno pokrivanje svih delova biljke ovim sredstvom. Po širokom spektru delovanja može se uporediti s klasičnim kontaktnim insekticidom hlorpirifosom. Broj godišnjih tretiranja zavisi od vremenskih prilika tokom vegetacije – objašnjava Veroljub Kačarević, zaštitar bilja iz Vinče kod Topole.
Zaštitni film odbija štetočine na nekoliko načina. Sitne čestice gline zakače se za insekta kada dođe u kontakt sa stablom. Osim toga, insekt nerado odlaže jaja na površine pod filmom, a reflektujući sloj na stablu čini ga manje prepoznatljivim kao potencijalnog domaćina.
– Ako je u toku borba sa prvom generacijom voćnih smotavaca, recimo, tada tretiranje kaolinom počinje u fenofazi precvetavanja i nastavlja se na svakih nedelju dana u intervalima od 6 do 7 puta. U ovom slučaju nema opasnosti od zaostataka belog filma. Ukoliko se borimo protiv kasnijih generacija, mora se imati u vidu da će plodovi, na primer, jabuke, morati da se peru pre sortiranja – objašnjava Kačarević.
Kaolin prijanja na lišće, stablo ili plodove i iritira insekte, čime se eliminiše njihovo štetno dejstvo. Zaštitni film na voćkama i biljkama odbija mnoge vrste insekata kao što su skakavci, piljevina, grinje, neke vrste moljaca… Uz upotrebu kaolin gline ne kontroliše se samo prisutnost insekata, već i broj štetnih ptica, koje ostaju bez ukusnih obroka u baštama.
Dobar protiv kruškine buve
Resor za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srpske, realizovao je ogled s kontrolom kruškine buve u zasadima krušaka uz pomoć kaolinske gline. Kruškina buva je, inače, najveća štetočina ove vrste voća. Cilj ogleda bio je da se primenom gline smanji polaganje jaja kruškine buve, a time i upotreba insekticida tokom godine. U tri od četiri voćnjaka postignuti su dobri rezultati. Rađeno je od tri do pet tretmana glinom, i to u periodu od marta do juna 2018. Iako je godina bila teška s aspekta zaštite i vremenskih prilika, zaključeno je da je kaolinska glina u tri voćnjaka odložila primenu insekticida protiv prve generacije kruškine buve, čime su proizvođači ostvarili značajnu uštedu u konačnom finansijskom zbiru, jer nisu tretirali voćke insekticidima.
Pojačava fotosintezu, smanjuje ožegotine
Jedna od dilema kod korišćenja kaolina za zaštitu u poljoprivredi jeste da li beli film sprečava prodor svetlosti. Iako možda deluje tako, odgovor je odričan – kaolin filmom ne sprečava prolazak svetlosti, naprotiv. Stručnjaci tvrde da se pojačava fotosinteza i dodatno čuva stablo. Kaolin snižava temperaturu biljke za vreme letnjih vrućina i tako povećava fotosintezu do prvih večernjih sati, za razliku od netretiranih stabala, gde fotosinteza u potpunosti prestaje posle podne.
Utvrđeno je da je uzgajivačima u područjima s visokim temperaturama kaolin pomogao u smanjenju pojave ožegotina i do 50 odsto.
Kaolin je prirodni preparat i u vreme intenzivne upotrebe pesticida, veliki akcenat dat je alternativnim metodama upotrebe sredstava u zaštiti bilja od štetočina. Njegov učinak je dobar i apsolutno je neškodljiv za čoveka i njegovu okolinu. Za sada ga koriste uglavnom hobisti i zagovornici organske i ekološke proizvodnje voća i povrća. Početkom 21. veka bio je znatno zastupljen na tržištu SAD i ubrzo je uvršten na listu preparata dozvoljenih u organskoj proizvodnji. Vremenom su stručnjaci dolazili i do novih saznanja o dobrobiti kaolina, te su primetili da veliki efekat ima i u sprečavanju mrežavosti na plodovima pojedinih vrsta jabuka.
Registrovan u organskoj proizvodnji
Kaolinska glina je mineralnog porekla i nastaje trošenjem stena bogatih silicijumom. Sadrži aluminijum, silicijum, kalcijum, magnezijum, gvožđe, nikl i druge metale. Treba znati da sirova kaolinska glina nije isto što i fino mlevena i obrađena kaolinska glina, jer primena takve gline može izazvati neželjene posledice na biljci. Primenom kaolinske gline smanjuje se upotreba sintetičih pesticida i time se direktno utiče na očuvanje biodiverziteta. S obzirom na to da ne spada u konvencionalna sredstva za zaštitu bilja, registrovana je za primenu u organskoj proizvodnji, tako da se može koristiti bez ikakvih ograničenja. Potrebno je na kraju reći i da nije štetna za pčele, koji su redovni posetioci voćnjaka.
