Uzgajanje karfiola nije jednostavno, jer je reč o poprilično zahtevnoj kupusnjači kojoj je, čini se, teško udovoljiti. Međutim, kada se čitava procedura sadnje, nege i kasnije berbe useva odradi kako treba, dobija se povrće koje je izuzetno hranjivo i zdravo. Nažalost, njegova zastupljenost na našim trpezama daleko je ispod njegovih nutritivnih kvaliteta.
Karfiol iziskuje optimalnu temperaturu od 18 stepeni za rast i razvoj, kao i visoku vlažnost zemlje, tačnije između 70 i 80 odsto. Višak vlage nepovoljno utiče na svojstva same ruže po kojoj je ova biljka karakteristična i zapravo je čini nearomatičnom, s niskim sadržajem šećera i mineralnih materija.
Redovno navodnjavanje i đubrenje
– Karfiol je osetljiv i na nedostatak vlage, a budući da kod nas nema dovoljno padavina za njegov normalan razvoj, usevi se moraju redovno navodnjavati – kaže za „Dobro jutro“ diplomirani inženjer ratarstva Slavica Kodžopeljić iz Poljoprivredne savetodavne službe Zaječar. – Temperature iznad 25 stepeni su takođe nepovoljne, a kad ih prate vazdušna i zemljišna suša, sve skupa veoma štetno utiče na razvoj i prinos biljaka, dok, za razliku od kupusa, nije otporan ni na niže temperature.
Sitna cvast, pupoljčenje, jalovost, samo su neke od fizioloških poremećaja koji nastaju kao posledica nepovoljnih uslova tokom proizvodnje, što delimično ili u potpunosti umanjuje tržišnu vrednost karfiola.
– Kako bi se pospešio prinos, u proizvodnji je dobro koristiti organska i mineralna đubriva – ističe Kodžopeljić, dodajući da karfiol povoljno reaguje na đubrenje stajnjakom, dok je od mineralnih đubriva potrebno unositi azot, fosfor i kalijum.
Kada je reč o berbi karfiola, važno je da se ona realizuje tokom suvog i sunčanog vremena, i to odsecanjem cvetova s lišćem koje ih obavija, da bi potom i njih skratili toliko da samo s bočnih strana štite „meso“ biljke.
Istorijski gledano, proizvodnja karfiola se promenila, pa sad postoji rana proizvodnja u plastenicima i kasna na otvorenom polju, te je tako ovo povrće dostupno na pijacama i u marketima skoro cele godine.
Ni subvencije ne pomažu
– Međutim, kod nas je ovo povrće po proizvodnji i potrošnji još uvek daleko iza paradajza, paprike, crnog i belog luka i kupusa – ukazuje naša sagovornica – uprkos brojnim subvencijama koje država omogućuje poljoprivrednicima koji žele da se bave i uzgojem karfiola.
Kada je reč o rokovima setve i berbe ove kupusnjače, može se sejati od 20. februara do 10. marta, saditi tokom prve polovine aprila, a brati u junu. Letnja berba, koja se dešava u julu i avgustu, podrazumeva sejanje tokom druge polovine marta i sadnju tokom kraja aprila, dok se jesenja setva odvija od 15. maja do 15. juna, sadi od 20. juna do 15. jula, a bere od septembra do novembra.
– Karfiol se kod nas proizvodi na većim površinama samo u Vojvodini, a kao i svo ostalo povrće, delom se izvozi, a uvozi se zbog otvorenosti tržišta – ukazuje dipl. inž. Kodžopeljić. – Spada u grupu visokokvalitetnog povrća zbog visokog sadržaja proteina, šećera, vitamina C i veoma niskog sadržaja nitrata i nitrita. Budući da sadrži malo kalorija, a mnogo korisnih sastojaka, karfiol se preporučuje u dijetalnoj ishrani. Visoka hranljiva vrednost i prijatan ukus svrstavaju karfiol u delikatesno povrće koje se najviše koristi u vreme pripreme zimnice, iako ga treba konzumirati tokom cele godine.
Jačanje imuniteta umesto terapije hemijom
Uz svu zahtevnost karfiola, još jedan izazov s kojim se susreću uzgajivači jesu razne bolesti i štetočine. Među bolestima su bela rotacija (gljivična bolest zbog koje je neophodno spaliti sve biljke), crna noga (nastaje usled prekomerne vlage, pada temperature) i mučna bakterioza (pojavljuju se vodene tačke na površini cveta, a rešava se spaljivanjem biljke). Kada je reč o štetočinama, najčešće su mušice i buve. Obe se najlakše rešavaju hemijskim sredstvima, međutim, moguće ih je suzbiti i upotrebom pepela. U svakom slučaju, postoji i preventivna opcija koja podrazumeva ojačavanje karfiola „antistresnim“ lekovima koji povećavaju biljni imunitet i njihovu otpornost na bolesti, među kojima se koriste imunocitofit, imunofit i natrijum HUMATE.
Pica od karfiola
Ovo jelo idealno je za dijabetičare jer je testo za picu ustvari karfiol, iako se to po ukusu nikad ne bi reklo. Nizak glikemijski indeks čini ovo jelo pogodnim i za svaku vrstu dijetne ishrane.
Jedan srednji karfiol rastvoriti na cvetove pa ih obariti na kratko u slanoj vodi. Izvaditi, prohladiti i dobro ocediti u krpi, tako da izađe što više vode. Ostatak staviti u dublji sud, dodati 500g sitnog sira, jedno jaje, tri kašike ulja, soli i bibera po ukusu. Na pek papir u tepsiji staviti ovu smesu, utapkati na debljinu prsta i peći na 200 stepeni dok ne počne blago da rumeni. Izvaditi, poređati ostale sastojke po želji (šunku, slaninu, masline, jaje, sir, kečap, pečurke, pelat) vratiti da se sve zapeče još 10 minuta.
Uvek jednostavan za pripremu
Premda danas karfiol nije naročito zastupljen u svakodnevnoj ishrani, jedan od načina kako da se naviknemo na njega i damo mu priliku da ga zavolimo, jesu jednostavni kulinarski recepti. Za „preliven i zapečen karfiol“ potrebni su sledeći sastojci: jedan karfiol, tri jajeta, decilitar mleka, decilitar jogurta, oko 100g kačkavalja i začini.
Najpre je potrebno glavicu karfiola odvojiti na cvetiće, dobro ih oprati i kuvati u posoljenoj vodi desetak minuta. Nakon toga, procediti ga i staviti u vatrostalnu posudu, pa preliti mešavinom umućenih jaja, mleka, jogurta i začina po želji, a potom ubaciti u rernu da se sve peče oko deset minuta. Preko potom narendati kačkavalj i ostaviti da se zapeče dok se sir ne otopi. Može se jesti klot, a idealan je i prilog uz meso.
