Kelj pupčar poznat je i kao briselski kupus ili prokelj. Od drugih varijeteta kupusa i kelja razlikuje se po tome što formira visoku i jaku stabljiku koja može dostići visinu i do jednog metra. Veoma je otporan na niske temperature pa nije retkost da ga na njivi prekrije sneg. Na stabljici formira puno malih glavičica koje su najbolje za konzumiranje posle prve slane, jer su tada znatno ukusnije.
Gaji se iz rasada koji se gaji u zaštićenom prostoru u prolećnom periodu. Posle se može uzgajati u plastenicima ili na otvorenom. Sadi se u sklopu 75 x 45 cm, a kao spororastuća vrsta zahteva hladnija leta i veći procenat vlage u vazduhu. Mladu biljku treba zagrnuti zemljom kako bi bila otporna na nalete vetra. Potrebno je navodnjavanje tokom toplih letnjih meseci jer nedostatak vlage onemogućuje pravilan razvoj pupoljaka koji ostaju sitni, gorki i neukusni. Tokom rasta redovno se obavlja navodnjavanje, međuredna kultivacija i jedna prihrana. Da bi se podsticao rast glavica u pazusima listova, mora se ukloniti vršni pupoljak na biljkama najkasnije do početka septembra. Bere se u više navrata i to odozdo prema gore jer tako i sazreva. S berbom se počinje krajem novembra, a berba traje kroz ceo decembar i januar. Može se brati i pod snegom jer bez oštećenja podnosi temperaturu i do -10 °C, kroz kraće vreme. Pri niskim temperaturama biljka sama štiti pupoljke od izmrzavanja spuštanjem listova. Smrznute pupoljke ne treba brati, oni se ostavljaju na biljci da se odmrznu.
Piše: Svetlana Mujanović
