Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Кестен богато рађа, а ретко се гаји

Кестен богато рађа, а ретко се гаји

1704

„ЖИР БОГОВА“ ЈЕ И ВОЋКА, И ШУМСКО ДРВО, АЛИ ГА ЈЕ КОД НАС МАЛО

Кестен је у народу познат и под именом «жир богова». Ово дуговечно дрво је у сродству са буквом и храстом, може да нарасте у висину до 25 метара и годишње може да донесе преко 200 килограма плодова у бодљикавом омотачу. Ботаничари питоми кестен сврставају у воће, али због начина и места где успева спада и у шумско дрвеће.

Септембар је месец када почиње његова берба, како би јесењи дани замирисали на питомо печено кестење. На балканском поднебљу бере се и до средине новембра. Време бербе најлакше је одредити када се омотач незнатно отвори и из њега почну да се појављују плодови мрке боје, али нису сви плодови истовремено зрели. Зато берба и траје тако дуго.

Сејанци нису добре саднице

Међутим, да би уопште дошло до бербе, потребно је прво успешно узгојити ову воћку. У Србији се то ради ретко и спорадично. Кестење нам углавном стиже из Босне и Херцеговине. У нашу земљу се годишње увезе око 150.000 килограма кестена у љусци, око 60.000 килограма без љуске, и исто толико прерађеног кестена у пире. Укупна вредност тог увоза је око 300.000 евра.

Др Владислав Огњанов, професор новосадског Пољопривредног факултета у пензији, каже да код нас кестен узгајају углавном хобисти и да нема говора о плантажном, односно, комерцијалном узгоју, иако би то можда била исплатива грана воћарства:

– Неколико је разлога зашто је то тако. Прво, кестен тражи земљишта отргнута од шума. Постоје предели у околини Обреновца, Врања и Кладова која би била погодна за кестен, али је тешко доћи до квалитетних садница.

Проф. Огњанов, који се и сам бави расадничарством и размножавањем кестена, додаје да у његовом расаднику има саднице, али такозване сејанце, односно, младе биљке произведене из семена:

– Сејанци нису добри за комерцијално узгајање. Потребне су калемљене биљке, а ми још нисмо овладали том технологијом, када је кестен у питању. Покушаји су се завршавали закључком да треба да постоји компатибилност између подлоге и калема.

Компатибилност подлоге и калема наш саговорник изједначава с термином – скупа производња. Материјал у том случају мора да се увози, уз све потребне дозволе и сертификате. Тај процес је за расадничаре неисплатив, јер је потражња садница врло мала:

– Потражња је заиста занемарљива, од 50 до 100 садница годишње се прода у расаднику, и то углавном узимају они који хоће да се опробају из хобија, а не да би од тога живели.

За кестен у Србији кажу да је пробирљива и „ тврдоглава“ биљка. У прилог томе говори податак да само у селу Собина, у околини Врања успева питоми, самоникли кестен и нигде више, иако је било покушаја размножавања. Врањанци га називају собински или коштани. Са стабала старих и по више векова, власници земље на којој он расте, сваке јесени оберу у просеку 300 килограма плодова по дрвету.

Специфичног је укуса, не може се поредити са хибридима који се увозе, рецимо из Турске. Унутрашњост је бела, док је код увозног, кинеског, жута. Речи професора Огњанова да је кестен захтеван, потврдили су својевремено и Собинци, који су више пута покушавали да кестенове младице пресаде, чак и веома близу матичног стабла, али оне се никада нису примиле. Врањанци су били веома расположени да га и даље размножавају, јер од продаје собинског кестена с јесени и зими допуњавају кућни буџет, али то им није успело. Зато још увек зависе од ћудљиве природе старих стабала, која у последње време почињу да се суше или да рађају мање, због чега су се мештани и дали у трку да нађу начин како да обнове и подмладе кестенову шуму. Успевало им је и да из семена добију садницу, али је дрво остајало без плодова. Сада на младице калеме пелцер грчког кестена и верују да ће у томе успети.

Једноставно, кажу, овај кестен не расте тамо где човек жели, него где хоће и кад хоће. Извесна је само прича да је млада и лепа Малика Еминовић, коју је књижевник Борисав Станковић описао у свом делу Коштана, имала очи лепе попут собинског кестена. Тако је овај кестен добио и назив – коштани.

Бере се ручно и чува у хладном

Берба кестена код нас се обавља углавном ручно, док се у другим поднебљима, где постоји плантажно гајење, ради машински. Време је када бодљикави омотач почиње да пуца, јер је плод сазрео и кестен полако опада. Међутим, потребно је додатно плодове отресати са грана. Заједно с кестеном падају и бодљикаве шкољке, што отежава његово прикупљање. Зато је најбоље оставити кестен да одстоји неколико дана на земљи, чиме се поспешује дозревање. Тако се плод сам ослобађа омотача.

У појединим регионима осмислили су неколико начина лакшег скупљања кестена без бодљи. У егејској области кестени који падну на земљу са неприступачним омотачем скупљају се испод стабала и гомила се прекрије биљкама. Овај начин су назвали покоп и кестен може тако да стоји чак до средине зиме. У црноморској области плодове стављају у џакове и закопавају их у рупе, како би се лакше ослободили бодљикавог омотача.

Кестење се иначе складишти у хладне просторије, где температура треба да буде око нуле, а релативна влажност ваздуха 80 процената. У таквим условима плодови се могу чувати до три месеца. Иако не делује тако, кестен садржи велику количину воде и њу треба током складиштења сачувати, како плод не био тврд. Пакује се у плетене торбе, платнене џакове или избушене најлонске кесе.

Како се гаји

Питомом кестену највише погодује умерено-континентална или медитеранска клима, с просечним годишњим температурама од 10 до 15 степени, али успева у подручјима са великим темературним распоном током године, од минус 26 до плус 37 степени и тада је најплодоноснији. Он је једнодома биљка, на којој се на истом стаблу налазе раздвојени мушки и женски цветови. Листање кестена започиње у априлу. Цвета у јуну и јулу, када нема опасности од мразева, а опрашивање обављају ветар и инсекти.

Требало би посадити различите сорте кестена због међусобног опрашивања. Питоми кестен је воћка топлих крајева и припада групи биљака којима је потребно много светлости. Вода је од изузетне важности у периоду развијања цветних пупољака, цветања, заметања плодова и њиховог пораста. За добар раст и развој целокупног стабла потребно је у периоду садње осигурати најмање 60 литара воде из три пута.

Кестен слабије успева на кречним земљиштима. Потребно му је тло средње рН вредности и довољно дубоко да у њему може да се развије велики коренов систем. Највише му одговара комбинација иловаче и песка. Такође, воли и додатак благо киселог хумуса, као и источне и јужне позиције за садњу.

Занимљива историја

Питоми кестен (Castanea sativa) спада у истоимену породицу Castanea. Најраспрострањенији је у Средоземљу и јужној Европи. Сматра се да је у Европу стигао преко Старе Грчке, а пре тога био је познат у Кини и Јапану. Кестен се гајио још у IX. веку пре Нове ере између Црног и Каспијског мора. Одатле се проширио у Азију, а преко Грчке стигао је и до Балкана. У старој Спарти користио се за прављење брашна. Помиње се чак и у записима Хомера и Хипократа.

Сјајномрки плодови кестена били су познати и Јеврејима и Феничанима који су њима трговали на Медитерану.

Дивљи нејестив, али лековит

Питоми и дивљи кестен су по саставу плодова различити. Питоми је јестив и здрав, а дивљи није за јело. Питоми кестен може да расте по шумама, док по градским парковима најчешће расте дивљи кестен. Иако није за јело, дивљи кестен има лековита својства и од њега се праве креме, екстракти, гелови и шампони. Чај од дивљег кестена се у Турској користи за ублажавање проблема са желуцем и бубрежним каменцима и за проблеме с хемороидима. На првом месту служи за лечење васкуларних поремећаја.

Скроба колико и у кромпиру

Плод питомог кестена је нутритивно високо позиционирана намирница, чији су главни састојци скроб, вода, беланчевине и угљени хидрати. По садржају скроба, од око 44 процената у сировом плоду, кестен парира кромпиру. Од њега може да се прави брашно, које садржи шећере. Богат је и калцијумом, калијумом, садржи фосфор, гвожђе и витамине групе Б. Дрво кестена касно цвета и тада је добра испаша за пчеле, а лековит кестенов мед помаже за бољу циркулацију, код гастритиса и штити јетру.

Зимска посластица

Сезона печеног кестена почиње у јесен и његов мирис са жара шири се улицама до дубоко у зиму.

Неизоставан је у појединим крајевима и за време Божића. Када се скине кора, кестен може да се кува и од њега прави пире, који се најчешће служи уз дивљач, а заслађен је омиљена зимска посластица.

Кестен, иначе, садржи доста калорија, те у 100 грама печеног кестена има 245 калорија.

Пише: Биљана Ненковић