Насловна АРХИВА KISEO, SLADAK, SITAN, KRUPAN… Njegovo veličanstvo paradajz

KISEO, SLADAK, SITAN, KRUPAN… Njegovo veličanstvo paradajz

Избор зависи од укуса потрошача, али и од намене

433

Šta bi leto bilo bez ukusnog i sočnog paradajza? Broj jestivih sorti ovog povrća mnogo je veći nego kod drugih vrsta. Crven, žut, prošaran prugama, okrugao, duguljast, spljošten, veličine trešnje ili velik skoro kao grejpfrut – izbor zavisi od ukusa potrošača, ali i od namene.

Šljivoliki paradajz u tipu „rome“ najpogodniji je za pripremu ukusnih sosova i preliva, dok se debeli, mesnati fino griluje, a mini, veličine šljive, idealan je za salate. Posebno je atraktivan za maštovite domaćice jer ga ima u više boja i oblika: crveni – okrugao, šljivolik, žuti – okrugao, kruškast, boje čokolade… Zeleni plodovi svih su nezamenljivi sastojak turšije.

Najzdraviji su plodovi sazreli na suncu, bez veštačkog dozrevanja. U njima su sačuvani svi minerali, vitamini i sekundarne biljne materije, posebno beta-karoten i likopen (paradajzu daje crvenu boju). Sadrži čak 17 puta više gvožđa nego mleko, a za podmirenje dnevnih potreba u vitaminu C dovoljan je samo jedan veći plod. Pored raznih aromatičnih materija, različit odnos kiselina i šećera čini svaku sortu posebnom, kada je ukus u pitanju. Najvažnije je, ipak, da se odaberu plodovi ravnomerno prekriveni bojom, zdravi, bez fleka i dubljih pukotina, mesnati i sočni, a takvi su i najukusniji.

KUVANJEM DO SOKA

Po vojvođanskom receptu valja odabrati zdrave, dobro zrele plodove. Količina zavisi od potreba familije. Paradajz se opere, iseče  i stavi  na šporet da se kuva u sopstvenom soku oko 20 minuta. Ko voli, može da doda isečenu ljutu papričicu i list celera. Ako postoji mogućnost da se nabavi isceđen sok, pola posla je obavljeno. Prokuvan se samelje na specijalnoj mašinici koja odstranjuje semenke i pokožicu, sok ulije u veću šerpu, doda soli, bibera i šećera po ukusu i ponovo kuva – da baci samo jedan „ključ“. Kuvan se sipa u oprane, tople flaše, poveže celofanom, začepi plastičnim ili drugim čepom, i poređa u korpu obloženu ćebetom. Kada se unese poslednja flaša, sve se lepo „ušuška“, najbolje starim ćebetom, i ostavi da se prohladi. Flaše se kroz dva-tri dana vade i ređaju na police u ostavi.

MOŽE I DA SE PEČE

Ovo povrće zimu može dočekati i u tegli kao pečeno. Potrebni su zreli i čvrsti plodovi, so, šećer, po kašika sveže seckanog origana, ruzmarina i bosiljka, jedan decilitar maslinovog ulja  i glavica belog luka.

Paradajz se opere, prepolovi, prstima istisne tečnost iz sredine i s pokožicom nadole, ređa u veliki pleh iz rerne. Po kriškama se pospe so i šećer, kao kada se priprema salata. Peče se na 150 stepeni oko dva sata. Rernu valja malo odškrinuti da vazduh struji.

Dok se paradajz peče, u posudi se izmešaju origano, bosiljak i ruzmarin, doda šoiljica ulja i iseckan beli luk.

Još tople kriške paradajza se ređaju u sterilisane, malo zagrejane tegle, i svaki red pospe mešavinom začina. Kada se tegle napune, na vrh se sipa kašika ulja, zatvori metalnim zatvaračem i stavi u rernu na sterilizaciju. Rerna se ugreje na 100 Celzijusovih stepeni i tegle sterilišu oko pola sata. Tamo ostanu dok se ne ohlade.

S. Mujanović

Dobro jutro broj 556 – Avgust 2018.