Piše: Jasna Bajšanski
Iako je dostupan tokom čitave godine, u ukusu kivija najviše uživamo zimi. Ovo voće poreklom je iz Kine. U toj zemlji se smatra nacionalnim voćem i zove se „jang-tao”. U današnje vreme komercijalno se uzgaja širom sveta. Izvan Kine prvi put je zasađen na Novom Zelandu. U ovoj zemlji je dobio i svoje drugo ime, i to po ptici kivi koja je zaštitni znak Novog Zelanda, a sve zato što je ovo voće malo, čupavo i smeđe poput pomenute ptice. Najveći izvoznici kivija su Italija, Novi Zeland, Čile, Grčka i Francuska.
Aleksandar Ognjanov iz rasadnika MAVM iz Kaća kaže da su kod nas najzastupljenije dve vrste ovog voća – Actinidia arguta i Actinidia chinensis. Obe vrste imaju identičan ukus. Actinidia arguta poznata je kao sibirski ili mini kivi. Reč je o puzavici koja vodi poreklo iz Istočne Azije. Ima sitne plodove, težine oko 15 grama, bez malja na pokožici i oni se konzumiraju celi. Ova vrsta je u potpunosti prilagođena kontinentalnoj klimi, jer izdržava niske zimske temperature i do -30°C. U proizvodnju se uvode delimično samooplodne sorte kao što je sorta Issai. Druga vrsta je Actinidia chinensis, takođe je puzavica,ali poreklom iz Kine. Najviše se gaji na Novom Zelandu. Najkvalitetnije sorte su Hayward i Bruno. Plodovi su im krupni, teže više od 100 grama, kasno sazrevaju i dobro se čuvaju, ali je biljka osetljiva na zimske mrazeve i sušu. Ova vrsta izdrži niske zimske temperature u fazi mirovanja do -15°C.
Sibirski kivi u kaćkom rasadniku
– Sada ima veliki broj sorti čiji mezokarp, osim zelene, može biti i crvene i žute boje. Mi smo iz Slovenije doneli značajan broj sorti sibirskog kivija, još uvek nisu svi prorodili, tako da ćemo u narednom periodu znati da li ispoljavaju sortne potencijale i u našim uslovima. Ova biljka izdržava temperature i do -30 stepeni. Kineski kivi ne može da podnese ovako niske temperature, tako da smo biljke štitili najlonima, ali se to nije pokazalo kao preterano dobro rešenje. Čim malo sine sunce, ispod najlona se stvore uslovi kao u plasteniku i biljka povuče vodu, ali čim sunce zađe, dolazi do njenog izmrzavanja. Zbog toga smo prestali s ovom praksom, a biljke ipak nisu izmrzle – priča Ognjanov.
Prema njegovim rečima, kivi je najbolje gajiti u zavetrini, a ljudi ga najčešće sade blizu kuća kako bi napravili pergolu, odnosno, prirodnu nastrešnicu kao što se to radi i s vinovom lozom.
– Prilikom sadnje kivija, u rupu je najbolje uneti stajnjak, preko njega staviti desetak centimetara zemlje, kako koren ne bi direktno išao na stajnjak. Kako je reč o kontejniranim biljkama, one se izvade iz saksije i stave u pripremljenu rupu, zatrpaju se i zaliju. Ako kivi pokaže slabiji prirast, što se retko događa, dve godine nakon sadnje treba mu dodati malo mineralnog đubriva. To treba ponavljati svake godine u proleće, pre kretanja vegetacije – kaže Aleksandar Ognjanov.
Na šest ženskih, jedna muška sadnica
Ukoliko je zemljište loše i ima hloroze, treba dodati malo gvožđa i lišće će biti zelenije. Kod nas je kivi zasađen u crnici, ali on izdržava lošija zemljišta, poput onih u Primorju.
Kod sadnje u špalir rastojanje između biljaka je 1 do 1,5 metara ai neophodni su stubovi i žica po kojoj ova biljka može da se penje. Iako postoje delimično samooplodni i samooplodni sibirski kiviji, u rasadniku MAVM pokazalo se da se ubacivanjem muške biljke sorte Issai, rod višestruko povećao. I zbog toga je preporuka da se na svakih 6 do 7 ženskih, ubaci i jedna muška biljka.
– Kod uzgoja krupnog kivija mora se ubacivati i muška biljka. Muške sorte su Matua i Tomuri. Muške biljke ne rađaju, one daju samo polen za oplodnju. Najbolje ih je posaditi između dve ženske biljke. Kivi počinje da plodonosi u četvrtoj godini. Ukoliko biljka ne izmrzne, životni vek joj može biti i nekoliko decenija. U proleće prvo olistava, a kasnije izbacuje cvetove. Upravo zbog kasnog cvetanja zaobilaze je svi mrazevi i rod je zagarantovan. Ako ima dosta prostora da se raširi, jedna biljka može da donese oko 100 kilograma plodova. Uvek je bolje i malo prorediti plodove, kako kivi ne bi prerodio i doneo sitniji rod. Bere se krajem oktobra, plodovi su tvrdi i dobro se čuvaju – objašnjava naš sagovornik.
Podmlađuje i čuva zdravlje
Kod nas se kivi gaji samo u dvorištima, jer se niko ne usuđuje da podigne ozbiljnije zasade, zbog straha da se mogu prepoloviti usled jakih mrazeva. Inače, velika je prednost ove proizvodnje u činjenici da kiviju nije potrebna nikakva zaštita jer ga ne napadaju štetočine, a ni bolesti. Možemo svrstati u zdravu hranu i lako sertifikovati kao ogranski proizvod.
Plodovi ovih voćnih vrsta opravdano se nazivaju plodovima zdravlja, zbog visoke hranljive vrednosti i jedinstvenog sadržaja vitamina C – od 200 do 300 miligrama u 100 grama ploda. Zbog toga se preporučuje konzumiranje ovog voća ujutru uz doručak. Kivi jača imuni sistem, snižava visok krvni pritisak, štiti od kancera i raznih alergija i prehlada. Količina vitamina C u kiviju pomaže organizmu da neutrališe slobodne radikale i tako se naše telo štiti od mnogih bolesti, posebno od onih koje imaju veze sa starenjem. Konzumiranje kivija podmlađuje ćelije u organizmu i generalno čuva zdravlje celog tela.
Preporučuje se da ga upotrebljavaju osobe koje puše i unose dosta alkohola, dijabetičari, osobe sklonim alergijama i prehladama, trudnice, stare osobe, žene u menopauzi, osobe koje boluju od katarakte i osobe sa bolestima imunodeficijencije.
