Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Klima kvari račune voćarima

Klima kvari račune voćarima

305

VREMENSKI EKSTREMI POGUBNI ZA VOĆNJAKE

Najvažniji voćarski proizvodni regioni u Srbiji odlikuju se umereno kontinentalnom klimom, s prosečnom godišnjom temperaturom od 11 do 12 °C. Vremenski uslovi, a posebno jako izraženi temperaturni ekstremi i suša u kritičnim fazama vegetacionog perioda, naročito ako se javljaju u fenofazi sazrevanja plodova i ako duže traju, u većini slučajeva negativno se odražavaju na porast, razviće, prinose i kvalitet plodova svih vrsta voćaka koje se gaje u našoj zemlji.

Nasuprot uvreženom mišljenju u našem narodu, da sunčano vreme i visoke temperature doprinose poboljšanju kvaliteta plodova voća, stvarnost je sasvim drugačija. Naime, zbog ubrzanog i prisilnog sazrevanja, plodovi voća koje zri u stanju fiziološkog stresa manje su slatki i slabijeg su ukusa u odnosu na plodove koji sazrevaju u normalnim okolnostima.

U toplotnom stresu biljka uvek žedna

Ekstremno visoke temperature, od 35 do 40 °C, poslednjih godina u našoj zemlji izuzetno negativno utiču na stanje većine voćarskih kultura. U slučajevima kada temperature vazduha dostižu vrednosti veće od 35 °C, najveći broj voćnih vrsta ulaze u stanje fiziološkog stresa. U stresu ne uspevaju da iz korena do lista sprovedu dovoljne količine vode i da nadoknade vodu koju odaju transpiracijom (disanjem). U takvim situacijama biljke reaguju zatvaranjem stoma i prekidaju fiziološke funkcije do momenta snižavanja spoljašnje temperature ispod 35 °C.

Stres, uzrokovan visokim temperaturama, utiče na promenu metabolizma biljke, jer proteini, membrane i strukture citoskeleta postaju nestabilne i smanjuju efikasnost enzimske aktivnosti u ćeliji. Proces izmene metabolizma tokom takvih temperatura čine tri mehanizma:

  • početna reakcija biljke na visoke temperature,
  • aktiviranje signalnih puteva i
  • prilagođavanje metabolizma i ćelijske funkcije, kako bi se aklimatizovala i sprečila nastajanje oštećenja lista, ploda, pa i cele biljke.

U slučaju da ekstremne temperature potraju i aklimatizacija nije moguća, ćelije i tkiva biljke umiru, a lišće, cvet i plod opadaju, što u krajnjem ishodu može dovesti i do umiranja čitave biljke. U toku trajanja ovakvog stanja, čak i ako joj dodate dovoljno vode, ona se slabo i neracionalno usvaja.

Najveće štete kod maline, kupine i borovnice

Pored direktnog uticaja na prinos i kvalitet plodova voća, štetno dejstvo se ogleda i u slabijem kondicionom stanju biljaka i masovnoj pojavi grinja. Najdrastičnije posledice kod nas zabeležene su kod maline, kupine i visokožbunaste borovnice u svim proizvodnim rejonima, a šteta nastaje i kod šljive i jabuke.

Zbog temperaturnog šoka, kod maline se znatno skraćuje berba. Negativan uticaj ogleda se i u smanjenju veličine i kvaliteta plodova, s masovnom pojavom belih fleka i ožegotina na vrhu i osunčanoj strani ploda maline, nejednakim sazrevanjem i vraćanjem boje zrelih plodova iz crne u crvenu kod kupine, čime im se značajno umanjuje vrednost.

Ipak, pozitivan uticaj na biljke u ovakvim situacijama može se postići orošavanjem, koje treba da traje dovoljno dugo da bi se snizila temperatura u zasadima tokom vrelih dana i noći, takozvanim evaporativnim hlađenjem. Za orošavanje su potrebne velike količine vode što je nedostupno mnoštvu proizvođača, koji biljkama mogu pomoći upotrebom uree u količini od 1 do 1,5 kg rastvorenih u 100 litara vode. Dokazano je da u ovakvoj koncentraciji urea izuzetno povoljno deluje na celokupno kondiciono stanje tretiranih biljaka.

Ožegotine zbog toplog i suvog vazduha

Pored ekstremno visokih temperatura, zadnjih nekoliko godina u našoj zemlji problem predstavlja i izuzetno niska relativna vlažnost vazduha (oko 30 %), koja je praćena toplim vetrom, što dovodi do ožegotina ili potpunog uništenja lisne mase kod većine vrsta voćaka! Ovo je naročito izraženo kod dvorodnih sorti maline, kao što su Polana i Polka, kojima treba neuporedivo više vode u odnosu na najzastupljenije sorte kod nas, a to su Vilamet i Miker.

Kod šljive su zabeležene ožegotine na deblu i listovima, a u zavisnosti od vremenskih uslova, veoma često ova voćka ubrzano sazreva i plodovi prevremeno i pojačano otpadaju.

A kako nevolja nikad ne ide sama, tokom visokih temperatura i niske relativne vlažnosti vazduha prenamnože se štetne grinje, koje zbog brzog sticanja rezistentnosti na hemijske tretmane za proizvođače mogu predstavljati veliki problem.

Jaki vetrovi brzo isušuju zemljište i vazduh, pojačavaju transpiraciju, otežavaju tretiranje zasada hemijskim sredstvima, isušuju žig tučka cveta, ometaju rad pčela i oplođenje, izazivaju ožegotine lišća i plodova, opadanje plodova, lomljenje rodnih grančica i čitavih izdanaka.

Vetrovi i vetrozaštita

Orkanski vetrovi s kakvim su se ove sezone suočavali proizvođači u našoj zemlji, sve su češći. Pojedina područja su u potpunosti opustošena, naročito delovi Srema, Mačve i Zapadne Srbije. Čini se da za ovakve pojave ne postoji adekvatna odbrana, ali iskustva iz zemalja za koje su orkanske oluje redovna pojava, kazuju da podizanje vetrozaštitnih pojaseva, sastavljenih od biljaka moćnijeg korena, može značajno umanjiti štetno dejstvo vetra.

Vetrozaštitni pojasevi se ne prave u jednom redu i nisu formirani samo od visokog rastinja, zbog činjenice da olujni vetrovi, nakon početnog usporavanja udarom u jednoredni pojas, njegovim prebacivanjem, na relativno maloj udaljenosti nastavljaju da duvaju nesmanjenom žestinom. Daleko veći efekat umanjenja snage vetra postiže se sadnjom biljaka različite spratnosti, u pravcu duvanja dominantnih vetrova.

Prelaskom preko nižih, zatim srednjih i na kraju najviših biljaka u pojasu, snaga vetra postepeno slabi, a time se produžava zona njegove smanjene jačine iza vetrozaštitnog pojasa. Sve ovo je odavno dobro poznato i podizanje vetrozaštitnih pojaseva, treba da bude prioritetan zadatak u najbližoj budućnosti i to ne samo u poljoprivredi.

Ovi, ali i drugi problemi s kojima se proizvođači voća u našoj zemlji suočavaju, moraju se rešavati primenom kompleksnih mera koje će za cilj imati i očuvanje, i unapređenje proizvodnje. To se pre svega odnosi na izbor odgovarajuće lokacije i pripremu zemljišta, odabir novih i otpornijih vrsta i sorti, korišćenje zdravog i kvalitetnog sadnog materijala, primenu savremenih agrotehničkih i pomotehničkih mera i korišćenje mreža i drugih zaštitnih struktura.

Tekst: dr Aleksandar Leposavić