Tim od tri nastavnice Poljoprivredno-hemijske škole“ Dr Đorđe Radić“ iz Kraljeva: Ana Cvetković, Jelena Stojanović i Irena Đenić Janić zajedno sa Veselinom Pelagić, predsednicom Fondacije za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje prisustvovale su od 16-19.oktobra 2024. na međunarodnom skupu obrazovnog projekta Odiseja hrane ( https://www.the-food-odyssey.eu/home ) u Torinu. Projekat finansira Erazmus + i u njemu učestvuju partneri iz Slovenije, Italije, Španije i Srbije. Naše nastavnice su učestvovale u razvoju inovativnih alata za učenje o klimatskim promenama i održivoj ishrani, kao jednom od načina podsticanja znanja o vezama između sistema ishrane i klimatskih promena. O temi koja se tiče svih nas pročitajte u sledećem tekstu:
„ Uprkos značajnom napretku postignutom tokom poslednjih nekoliko decenija u smanjenju gladi, od 2015. godine skoro 800 miliona ljudi je hronično pothranjeno. Procenjuje se da 161 milion dece mlađe od pet godina zaostaje u razvoju. Istovremeno, 500 miliona ljudi je gojazno. Više od 2,8 milijardi ljudi ne može sebi da priušti zdravu hranu“.
Imajući u vidu činjenicu da se danas na globalnom nivou proizvodi više hrane nego što je neophodno, a da trenutno ima skoro 800 miliona gladnih, nameće se zaključak da nije samo važno imati dovoljnu količinu hrane u skladu sa potražnjom nego i da svima bude dostupna kvalitetna hrana sve vreme i u dovoljnim količinama.
Klimatske promene će u skorijoj budućnosti biti značajan faktor koji će u velikoj meri uticati na bezbednost hrane na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
Klimatske promene su globalni fenomen koji podrazumeva dugoročne promene u temperaturi, padavinama, vetrovima i drugim vremenskim obrascima na Zemlji. Ove promene su uglavnom prouzrokovane ljudskim aktivnostima, poput sagorevanja fosilnih goriva, uništavanja šuma i intenzivne industrijalizacije, što dovodi do povećanja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi.
Posledice klimatskih promena uključuju globalno zagrevanje, topljenje glečera, porast nivoa mora, učestalije i intenzivnije ekstremne vremenske nepogode, kao i ugrožavanje biodiverziteta. Ove promene utiču na prirodne ekosisteme, poljoprivredu, vodne resurse i ljudsko zdravlje, posebno u siromašnim i ranjivim zajednicama.
Klimatske promene prete da ugroze sav dosadašnji napredak u borbi protiv gladi i neuhranjenosti. One imaju dubok i sveobuhvatan uticaj na globalnu bezbednost hrane, ugrožavajući sve aspekte prehrambenog sistema: proizvodnju, distribuciju, dostupnost i kvalitet hrane. One mogu direktno i indirektno ugroziti proizvodnju hrane, povećati pojavu patogena, promeniti nutritivni sadržaj hrane, i uticati na upotrebu pesticida i veterinarskih lekova. Poseban rizik predstavlja smanjenje prinosa useva zbog ekstremnih vremenskih uslova, poput visokih temperatura tokom cvetanja ili prekomerne vlage u zemljištu. Studije pokazuju da klimatske promene mogu uticati na :
Smanjenje poljoprivredna proizvodnje. Ekstremni vremenski uslovi, poput suša, poplava, toplotnih talasa i oluja, sve su češći i intenzivniji zbog klimatskih promena. Ove nepogode smanjuju prinose osnovnih kultura, poput pšenice, pirinča i kukuruza, što može izazvati nestašice hrane i povećanje cena. Pored toga, povećanje temperature negativno utiče na rast i razvoj biljaka, jer se vegetacioni period skraćuje.
Pojava štetočina i bolesti. Više temperature i promena padavinskih obrazaca stvaraju povoljne uslove za širenje štetočina i bolesti kako biljaka tako i životinja. Ovo direktno smanjuje prinose, a nekontrolisano korišćenje pesticida i veterinarskih lekova u pokušaju da se problem reši, može dodatno ugroziti zdravlje i životnu sredinu.
Degradacija zemljišta i zaliha vode. Zemljišta se sve više degradiraju usled erozije, salinizacije i gubitka organske materije, što umanjuje njihovu plodnost. Klimatske promene takođe utiču na zalihe vode: suše smanjuju dostupnost vode za navodnjavanje, dok intenzivne kiše i poplave uništavaju poljoprivredne površine i infrastrukturu.
Uticaj na stočarstvo i ribarstvo. Visoke temperature i smanjena dostupnost pašnjaka i vode ugrožavaju stočarsku proizvodnju, a povećana kiselost okeana i porast temperature mora negativno utiču na morske ekosisteme i populacije riba. Ovo direktno utiče na sigurnost prehrane u zajednicama koje zavise od ribarstva i stočarstva.
Smanjenje nutritivne vrednosti hrane. Istraživanja pokazuju da povišene koncentracije ugljen-dioksida mogu smanjiti sadržaj značajnih hranljivih materija u osnovnim kulturama, poput proteina, gvožđa i cinka. Ovo povećava rizik od pothranjenosti, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Društvene i ekonomske posledice. Klimatske promene povećavaju rizik od socijalnih nemira, migracija i sukoba zbog nesigurnosti u dostupnosti hrane. Ekonomski gubici u poljoprivredi utiču na prihod domaćinstava, posebno u ruralnim područjima, gde je poljoprivreda glavni izvor egzistencije.Zaključak: Da bi se smanjili rizici po bezbednost hrane, potrebne su inovativne prakse poput razvoja otpornijih biljnih sorti, održivog upravljanja vodnim resursima i smanjenja gubitaka hrane u lancu snabdevanja. Takođe, prelazak na održive prehrambene sisteme i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte ključni su za ublažavanje posledica klimatskih promena. Bezbednost hrane je direktno povezana sa zdravljem ljudi i stabilnošću zajednica. Razumevanje uticaja klimatskih promena na hranu predstavlja ključni korak ka kreiranju politika i praksi koje će obezbediti otpornost prehrambenih sistema u budućnosti.
