Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД Klimatske promene zahtevaju nove sorte vinove loze

Klimatske promene zahtevaju nove sorte vinove loze

398

Vreme u Srbiji se poslednjih godina drastično promenilo, zbog čega dolazi do problema u već postojećim zasadima sa starim sortimentima voća. Situacija je ista i sa vinovom lozom, a mogućnostima i prilagođavanju, promenama govorio je dr Dragoslav Ivanišević profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, osvrnuvši se prethodno na kvalitet i naše prisustvo na međunarodnoj vinskoj sceni.

– Svedoci smo da je kvalitet srpskih vina u usponu. Do pre deset godina i nismo nešto bili poznati po vinima na međunarodnoj svetskoj sceni, a danas smo vrlo prepoznatljivi i u velikom usponu. Ono što je u koliziji sa činjenicom da se o vinu sve više i više priča su površine pod vinovom lozom koje su u Srbiji, možemo reći, na istorijskom minimumu. Doduše stagniraju, ne padaju dole, ali su površine zaista na istorijskom minimumu. Ne znam zašto je tako, ali je činjenica da mi i dalje 40 posto domaće potrošnje vina uvozimo. Postoji veliki prostor za povećanje kapaciteta proizvodnje, pored toga što smo postigli kvalitet imamo dovoljno površina, adekvatne klimatske uslove da možemo značajnije da povećamo količine – rekao je profesor Ivanišević, naglasivši da moramo očuvati standardne sorte, ali i razmišljati o uvođenju novih.

– Što se tiče sortimenta moramo očuvati i sorte koje su standardne, koje su prepoznatljive na Fruškoj Gori, ali klimatske promene nam dovode do toga da moramo ozbiljno razmišljati o uvođenju novih sorti. Primera radi, kaberne sovinjon koji je tu dugo na Fruškoj Gori je sorta koja ne može svake godine da da vrhunski kvalitet crvenih vina, ali klimatske promene idu u tom pravcu da će ovo biti sorta budućnosti Fruške Gore – za razliku od njega, po rečima profesora Ivaniševića, beli sovinjon treba seliti na sever.

– Sovinjon beli, koji je davao i još daje genijalne rezultate, treba polako da se seli više na sever, odnosno da biramo neke druge ekspozicije. Tu očekujem dosta izazova, pre svega što su oznake geografskog porekla bazirane na tradiciji, na sortama, bazirane na iskustvu, a ovde ćemo morati uskoro uvoditi nove sorte – objasnio je dr Dragoslav Ivanišević.

– Naravno novostvorene sorte mogu dati odgovore na neka od ovih pitanja, ali to je proces koji traje decenijama, treba targetirati dobre ciljeve. Mi smo prethodnih godina znali šta da očekujemo, a i zahtevi tržišta se znatno menjaju. Primera radi, pre trideset godina su tražene crvene sorte koje su visoko obojene, taninske, a danas je trend nešto drugačiji. Postoje sorte koje baš zahvaljujući klimatskim promenama zauzimaju određeno mesto. Recimo sorta probus već počinje da zauzima značajne površine na Fruškoj Gori, a ovo je sorta kojoj klimatske promene ovakve kakve jesu gode. S druge strane ako pričamo o otpornim sortama mi smo pre dvadesetak godina očekivali da će panonija biti ta vodeća, a evo ispada da se sorta morava uklopila u zahteve klimatskih promena – rekao je profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, zaključivši  da je stanje u vinogradarstvu pozitivno, imamo još mnogo da radimo, ali imamo dobre osnove i perspektivu.

R.D.J.