Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД Комбајн “пеленк” потиснуо бераче из винограда

Комбајн “пеленк” потиснуо бераче из винограда

2586

МИЛАН ПЕТРОВИЋ НАГОВЕСТИО НОВУ ЕРУ У КАРЛОВАЧКОМ ВИНОГРАДАРСТВУ

Некријући задовољство због одлуке да пређе на машинску бербу, Милан наводи податак да комбајн може без стајања да обере од седам до 12 хектара дневно.

Виноградарство у Сремским Карловцима ушло је у нову епоху. Означио ју је ове године виноградар и винар Милан Петровић куповином комбајна, чиме је прешао на машинску бербу грожђа. Суочен годинама с недостатком радне снаге, лане је пресавио табак и донео одлуку да стави тачку на те проблеме.

– Годинама размишљам о машинској берби. Радне снаге је све мање и све је скупља. У виноградарству је време врло важно, а поврх свега ширимо производњу и прераду. Прошле године смо имали промотивну бербу комбајном. Обрали смо све винограде уз помоћ берача, и под утиском рада машине донели смо одлуку да је набавимо. И нисмо се покајали – каже Милан Петровић.

Који је комбајн у питању и како је протекла берба прочитајте у наставку текста.

У бербу са новим комбајном

Тако је комбајн француског произвођача Pellenc, с Новосадског сајма где су га купили, стигао ове године у двориште Петровићевих, у Улицу карловачког мира, незванично, због великог броја винарија у њој, названу Винском улицом.

Говорећи о карактеристикама, начину рада и резултатима комбајна док бере силу на Липовцу, једном од два потеса на којима му се протеже двадесетак хектара винограда, наглашава да је управо тај виноград ручно брао шест, а сада два дана. Четири дана уштеде, није мало, притом се мање грожђа изгуби него приликом ручне бербе.

– Машинска берба је много јефтинија, много бржа, проблем је само прерада код куће – објашњава Петровић.

– Не можемо да стигнемо све да прерадимо да не би комбајн стајао. За четири минута обере ред од 120 метара. Кад скинемо грожђе из шест редова имамо пуну пресу од пет тона. За сада нам машина, кад напуни спремнике, стоји и чека два и по до три сата док преса заврши посао. Због тога већ размишљамо шта чинити следеће године. Опције су нам да купимо већу пресу или да још једну, истог капацитета, набавимо да бисмо у потпуности искористили машину, како не би имала празног хода. По Петровићевим речима, у питању је комбајн од три тоне, најмањи од поменутог модела и за њега се определио због тежине и терена. Када напуни кошеве за грожђе тежи осам тона. Узимајући у обзир нагибе у Сремским Карловцима, сматра да овај тип комбајна савршено одговара условима који постоје у карловачким атарима.

– Веће комбајне имају велике винарије попут Рубина и Вршачких винограда, али не и мали произвођачи – каже Милан.

– Представници тог француског произвођача прошле године су први пут довезли машину. Брали су код нас и код Предрага Црнковића из винарије Киш. Наплатили су услугу, али и промовисали њен рад. Моја досадашња искуства говоре да током бербе више од четири радника нису потребна. Један треба да вози комбајн, двојица тракторе,а један код куће да ради на преси. За сада превозимо грожђе у приколицама са церадом. Следеће године гледаћемо да се снабдемо са самоутоварним приколицама, које одмах пребацуу грожђе у муљачу.

Нешто се ипак мора мењати

Виногради се, објашњава Петровић, морају “дотерати” за машинску бербу јер нису идеални за такав начин брања. Чокот који штрчи из реда, мора да се врати на место јер ће у противном бити оштећен. Машина ради тако што тресе лозу и не може да покупи грожђе које је ниско.

– Све то нас наводи на размишљање о промени узгојног облика – каже Милан Петровић.

– Код нас на Фрушкој гори распрострањен је Guyot узгојни облик винове лозе који омогућава да грожђе буде у великом распону. Када бисмо применили кордницу, гроздови би били отприлике на 40 сантиметара и машина би их лако скидала. Но, не треба заборавити да свакој сорти не одговара исти облик. Ово је тек почетак, али морамо бити свесни да је потребно припремити винограде за машинско брање као и прилагодити прераду новим околности. Не кријући задовољство због одлуке да пређе на машинску бербу, Милан наводи податак да комбајн може без стајања да обере од 7 до 12 хектара дневно, под условом да су редови дуги, да нема пуно окретања, на шта се троши време, али значи и да прихват грожђа мора бити прилагођен томе. На питање размишља ли о услужном брању код других виноградара, каже да, али када они буду с прерадним капацитетима спремни за то.

– Нисмо још спремни за машинско брање, односно за то да њихова искоришћеност буде потпуна. Полако, постепено треба прелазити на машинско брање прилагођавати прерадне капацитете за то – рекао је Милан и додао да ће уз машинско брање нестати чари некадашњих берби. Оне су почеле и раније да се губе. Сећа се како су, пре двадесетак година, пред одлазак у бербу његови берачи ујутру с њим пили кафу и ракију, а док се возе у тракторским приколицама до винограда певали. Тога више нема.

Сила на првом месту Са силом у Липовцу, која је и заштитни знак винарије, Милан Петровић је прошле седмице обрао беле сорте. Има око двадесетак хектара винограма у потесима Липовац и Чушилово углавном. Осим силе узгајају још грашац, шардоне, траминац, мерло, каберне совињон и пробус.

Пише: Зорица Милосављевић