Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ КОМПОСТ: Хумус од здравих биљних остатака

КОМПОСТ: Хумус од здравих биљних остатака

194

Пише: Светлана Мујановић

Јесење кише вратиле су живот у баште па су многе спремљене тек крајем године. Сви здрави остаци биљака сакупљени су на стару, или потпуно нову гомилу, на будуће компосиште. Ту посао није завршен, јер компост није гомила органског отпада. Компостирање је биолошки процес потпуног разлагања органске материје уз помоћ микроорганизама. Процес је аеробан и тражи довољну количину кисеоника, влаге и топлоте. Крајњи продукт те аеробне разградње јесте квалитетно органско ђубриво за поврће, воће, цвеће.

Компост се може правити током целе године, али, без обзира на то колико органске материје – остатака из баште, воћњака, кухиње – има на гомили, не значи да ће крајњи производ бити добар. Да би био квалитетан, потребно је гомилу неговати, придржавати се одређених принципа. Зато је можда најбоље да се крене из почетка, да се сав прикупљени материјал премести на другу страну, а компосиште правилно припреми.

Прво га треба сместити у хлад и заштитити га од јаких ветрова. Површину одређену за компост прекопати или уклонити површински слој до 10 цм дубине, до половине је напунити камењем или песком ради дренаже. Компост се прави само од здравих биљних остатака. За припремање компоста могу се користити различити органски материјали – кухињски отпад – остаци воћа и поврћа, талог кафе, љуске јаја, покошена трава, коров очишћен од семена, картон и папир, слама, животињски отпад, измет кокошака, голубова, дрвени пепео, пиљевина… Крупни делови биљака се не разлажу него труле па их је, пре одлагања на гомилу, потребно уситнити. У компостну гомилу не треба убацивати љуске лешника и ораха, крупније гране, кости животиња, болесне биљке, кувано месо, рибу.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us