Za razliku od ljudi koji govorom komuniciraju i ptice koje žive u jatima, kao što su gačci (familije vrana), savski golubovi, divlji golubovi imaju određeni stepen komunikacija. Poznavanje ovih komunikacija je važno da bi se razumelo ponašanje i to znanje iskoristilo u zaštiti bilja. Navešćemo primer iz poljoprivrednih priručnika. Ako se uginula vrana, obesi vidljivo u polju izniklih biljaka kukuruza ili suncokreta ili u fazi sazrevanja graška, vrane neće doletati na ta polja.
U zaštiti semena i ponika kukuruza i suncokreta koriste se hemisjka sredstava koja deluju odbijajuće ili bez trovanja prica. Ptice uglavnom žive u naseljima, posebno u većim gradovima ili u delovima kao što su Novi Beograd i Zemun sa zasađenim alejama drveća, tu ptice imaju uslove da se gnezde, kao i blizu silosa ili skladišta hrane. U ishrani su polifagne, hrane se sa velikim brojem biljaka, leševima životinja ali posebno sa zrnevljem žitarica, kukuruza, suncokreta itd. Gačci mogu biti agresivni za ljude ako se približite drveću gde su gnezda sa ptićima (imaju naglašeni osećaj roditelja i smatraju da su ptići ugroženi). Gačci lete van grada u polja u potrazi za hranom.
Polja u vreme setve žitarica su posebno ugrožena ako su blizu silosi ili aleje drveća sa gnezdima (sl.1) jer vade seme posle setve ili se hrane ponicima. Postavlja se pitanje kako spečiti vađenje semena i ishrane ponicima biljaka, a da su ptice zaštićene. Postoje hemijska sredstva, koja tretiranjem pred setvu, čine seme ili ponike neukusnim ili odbijajućim. Za ovu svrhu se koristi hemijska grupa ditiokarbamata ili preparati Royal Flo, Ditiram 76 WG, (oba povučena sa tržišta) Diziram 76 WG, Agrociram 80 WG koji su fungicidi i registrovani su za zaštitu od bolesti jabuke (V.inaequalis), višnje (S. carpophila), a posebno breskve za suzbijanje kovrdžavosti lišća (T.deformans). Kako se vidi to je grupa di (dva) thio (sumpor) ili dithiokaramati. Ovi fungicidi su regitrovani za primenu preko lista kada su kontaktni sa preventivnim delovanjem. Ditiokarbamati kao fungicidi korišćeni preko lista, nemaju značajniji repelent delovanja na ptice jer brzo isparavaju. Značajno je istaći da je ziram na granici toksičnosti prema naprimer osetljivim pticama kao što su prepelica (97 mg/kg) ali zbog odbijajućeg delovanja, toksičnost se ne ispoljava.
Prema Bromilov modelu (rastvorljivost u vodi je 0.9-18 mg/l, podeoni koeficijent Kow je 1.65, a acid konstanta pKa je 4.69) vidi se da ziram postaje sistemik.
Ziram pomaže zaštiti kukuruza i suncokreta
Kada se poseje tretirano seme kukuruza ili suncokreta, ptice zbog visokog stepena isparavanja zirama (10-2) u zemljištu, preleću polje koje je tretirano sa ovim fungicidom. Seme je zaštićeno, a ptice ne dolaze u kontakt sa fungicidima repelentima.
U prisustvu vlage i u fazi nicanja, ziram se rastvara i koren ga povlači, transportuje kroz ksilem zajedno sa vodom, makro i mikro elementima ka vršnim delovima biljaka. Acid konstata pokazuje da samo u manjoj meri ziram može da se širi i floemom. Ponici sadrže ziram i kada ptice probaju, osećaju sumporkarbamat, gaču i jave jatu da nije ukusno. Ptice dobro pamte tu njivu ako ima vizuelnih orijentira kao što su drveta, bandere, ograde, susedni usevi itd. i one više neće doletati najmanje 6 meseci na te useve.
Međutim, ako bi se Ziram koristio folijarno, deluje kratko, isparavanjem, pa se praktično ne koristi za suzbijanje doletanje ptica u fazi klipa kod kukuruza ili sazrevanja semena glavice kod suncokreta.
U ogledima, kada smo tretirali seme kukuruza sa ditiokarbamatima na manjim eksperimentalnim jedinicama površina od 20 ili 50 m2, ptice, posebno divlji golubovi i vrapci, se mogu vratiti na ove ogledne parcele, probati i poremetiti sklop biljaka. Utvrđeno je da ptice ne pamte manje površine ispod 2000 do 3000 m² posebno ako nema orijentira za pamćenje.
Ugroženi su i travnjaci
Gačci i savski galebovi, doleću na njive gde se proizvode travnjaci koji se koriste kao tepisi za pozelenjavanje parkova, vrtova proizvodnih preduzeća, fudbalskih igrališta. U toku proizvodnje, travnjaci se ne obrađuju i razvijaju se insekti (popci, grčice, veliki komarci, neke muve itd.) koji se hrane korenom trava. U potrazi za hranom, ptice doleću, nepogrešivo lociraju mesto ishrane gusenica ili larava u zemlji (ono što čovek ne može) i vade ih. Na travnjacima se vide simptomi šteta od naprimer popaca (kosi izlazni otvori) ali i od ptica (oštećenja su vertikalna i duboka). Slično se dešava i u nekim povrtnjacima. Ptice osete pokrete ili ishranu gusenice podgrizajućih sovica ispod površine zemlje i ubodima u zemlju vade ih. Korišćenjem insekticida za ubijanje podgrizjućih gusenica sovica ili larava u zemlji, ptice preleću travnjake jer nema insekata kao hrane za njih.
Upoznavanje komunikacija ptica je interesantno i korisno. Povećava se znanje, a time i mogućnost korišćenja komunikacija među pticama koje žive u jatima a samim tim i zaštita useva.
Piše: dr Marko Injac
