ZA KREČENJE STABALA IMA PUNO RAZLOGA
Krečenje debla i ramenih grana voćaka je agrotehnička mera koja se koristi od davnina. To je način borbe protiv mraza i preporučuje se kod voćaka koje su osetljive na temperaturne promene tokom zimskog mirovanja. Postoji više razloga zbog kojih voćke valja krečiti, ne samo u jednom, već u više navrata. Obavezno u jesen, a nije na odmet da se ponovi još i u vreme zimskih kolebljivih temperatura i u rano proleće, kada se najavi naglo otopljenje i kada sokovi umeju prevremeno da krenu, a onda se temperatura spusti u minus.
Kao prvo, krečenjem se sprečava pucanje i cepanje kore stabla. Do ovoga dolazi kada su tokom zime voćke izložene izrazito niskim noćnim temperaturama i jakom suncu tokom dana. Tokom noći stabla se hlade, a danju se zagrevaju. Mrazopuc, kako voćari nazivaju ovakvu temperaturnu smenu, je uzdužno pucanje kore stabla koje nastaje pri nagloj promeni temperature između noći i dana tokom zime.
Protiv kasnih mrazeva i ranih ožegotina
Pogubno delovanje ovih temperaturnih kolebanja može da se spreči krečenjem. Bela boja kojom se stablo premazuje, odbija sunčeve zrake, pa se krečenjem smanjuje naglo zagrevanje kore biljke ujutru i usporava kretanje vegetacije za nekoliko dana, što je posebno važno za kasne prolećne mrazeve. Krečenje je dobro i zbog visokih temperatura, kada se na stablu zbog jakih sunčevih zraka mogu pojaviti ožegotine.
Koštičave voćke, kao što su kajsije, šljive, breskve i višnje, su posebno osetljive na pucanje kore i ukoliko se ne okreče ima znatno manje šanse da kora ostane „cela“ duži niz godina.
Krečenjem se voćke štite od bolesti i štetočina. Na prvom mestu su glodari kojima je zimski jelovnik oskudan. Ukoliko se stabla okreče, oni će odustati od guljenja kore i neće napraviti veliku štetu. Istovremeno, ovom merom se mogu uništiti pojedini patogeni koji se naseljavaju na mestima gde je kora popucala. U takvom slučaju valja prvo oštrijom četkom očistiti takva mesta pa tek onda debla okrečiti.
Uloga soli i sumpora u krečnoj smesi
Kada se pravi smesa za krečenje stabala, takozvano krečno mleko, može se koristiti gašeni ili negašeni kreč, ali najčešće se preporučuje gašeni. Takođe, pored osnovnih sastojaka, u smesu se može dodati i plavi kamen, ukoliko pre toga nije urađeno plavo prskanje. Prema broju voćaka količina sastojaka za pripremu smeše se može menjati ali njihov odnos mora da ostane isti. Za 12 do 13 litara rastvora, u kantu od 15 l uspe se 5 kg gašenog kreča, pola kg kuhinjske soli, 250 g sumpora u prahu, 100 g plavog kamena i ulije malo vode, od priperemljenih 10 l, tek toliko da se svi sastojci pomešaju i napravi gusta pasta. Ona se razređuje postepenim ulivanjem ostatka vode, uz neprekidno mešanje. Kanta se ostavi na tamno i suvo mesto da rastvor „odstoji“ dva dana. So u smesi ima zadatak da poveća lepljivost, a sumpor uništava parazite i odbija štetočine.
Voćke se kreče po lepom i tihom vremenu kada su temperature nekoliko stepeni iznad nule da premaz ne bi smrzavao i kada se tog dana ne najavljuje kiša zbog spiranja. Radi se debljom farbarskom četkom ili valjkom za krečenje, a smesa se nanosi od ramenih grana prema korenu. Važno je da se popune sve pukotine na kori. Kod starijih voćki kreči se samo stablo, dok se kod mlađih preporučuje krečenje celog stabla i početka odvajanja ramenih grana. Krečenje je, može se reći, obavezna mera nege kod koštičavih voćaka i mladih jabučastih, dok se kod starijih jabučastih može izostaviti, a mlaz za jesenje i prolećno plavo prskanje se obavezno usmeri i na deblo.
Da vas ne zbuni. Neposredno posle krečenja boja je prozirna, deluje kao da niste dobro uradili. Da postane jasno bela, potrebno je da se dobro osuši.
Piše: Svetlana Mujanović
