Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Kreč štiti koru od pucanja i debla od štetočina

Kreč štiti koru od pucanja i debla od štetočina

1279
Seasonal garden work. Farmer whitening trunk of apple tree. Protection of the fruit tree from pests

Voćnjaci su se na pragu zime pripremili za mirovanje, ali to ne znači da u njima nema posla. Od trenutka kada opadnu svi listovi, poželjno je i da se voćke okreče. Kreč ih štiti od pucanja kore, u narodu poznatom kao vrbopuc, od štetočina koje su na njihovim deblima pronašle topao kutak gde će prezimeti, ali i od nekih parazita. Iako jedva čekaju zimu da malo predahnu, iskusni voćari kreče stabla čak dva puta godišnje – u jesen, i u proleće, ali ne u svim zasadima i ne svake godine.

Krečenje voćaka je stara mera koja se još uvek primenjuje, a naročito je korisna u zasadima koštičavih voćnih vrsta, gde se obavlja svake jeseni, a po potrebi i krajem zime. I mladi zasadi jabučastog voća kreče se svake godine, a stariji svake četvrte. Ovom merom štiti se kora od pucanja i nastanka rana tokom zime,kada mogu biti velike razlike između dnevnih i noćnih temperatura.

Zbog čega se preporučuje krečenje? Odgovor je veoma jednostavan. Kada u toku noći naglo zahladi, sokovi se smrznu i kristali razaraju živa tkiva. Pri prelasku vode u čvrsto stanje kristali zauzimaju veći prostor, šire se i dovode do pucanja kore. Nastale pukotine su ulazno mesto za prouzrokovače bolesti, one su otvorena vrata za bakteriju Pseudomonas syringae koja izaziva sušenje voćaka. Čim otopli, kristali se tope, a rane ostaju otvorene. Tako, sa smenom hladnog i toplijeg dela dana obrazuju se i otapaju kristali, oštećuju tkiva i voćke slabe.

Krečenjem se smanjuje nejednako zagrevanje stabla i sprečava stvaranje i otapanje kristala, odnosno pucanje kore, usporava se kretanje sokova u voćkama i odlaže početak vegetacije, što ublažava negativne posledice od ranih prolećnih mrazeva. Bela boja odbija sunčeve zrake, smanjuje zagrevanje i time spečava stvaranje pukotina. Najbolje vreme za ovaj posao je pozna jesen i, po potrebi, kraj zime. Prolećno krečenje koje pojedini voćari rade u martu i aprilu, ne može da spreči pucanje kore debla i ne služi ovoj svrsi.

Smesa za krečenje priprema se od 5kg gašenog kreča (krečnog testa), 500g kuhinjske soli, 100g kvašljivog sumpora, 100g plavog kamena ili bolje, nekog već pripremljenog fungicida na bazi bakra,10 litara vode – okvirno za mazanje četkom, ili za 100 litara vode ako će se koristiti prskalica ili atomizer. Smesa treba da bude što belja i ne valja da joj se dodaju goveđa balega ili ilovača. Zbog čega rastvor treba posoliti? Iz praktičnog razloga – so pomaže smeši da bolje prijanja za koru, nije štetna, a nije ni skupa. Razlog zbog čega se dodaje sumpor nije teško objasniti. On ima zaštitno dejstvo.

Radi se po lepom vremenu, kada nema vetra i ne najavljuje se kiša. Smesa se nanosi debljom četkom ili valjkom za krečenje, pravilno nanetim slojem popunjavaju se sve pore i pukotine na kori. U toku rada boja na stablu deluje prozračno, ali to ne treba da plaši voćare, jer je vlažna. Čim se osuši, postaje jarko bela. Krečenjem se uklanjaju i mahovina i lišajevi. Ako ih ima malo, četka će ih skinuti, ali ako ih ima puno, to je znak da s voćkama nešto nije u redu, da su u slaboj kondiciji, da im nedostaju neka hraniva ili je teren zabaren. U takvom slučaju valja potražiti savet od stručnjaka iz obližnje Poljoprivredne savetodavne službe. Osim fungicidnog, bakar u smeši ima i slabo repelentno delovanje jer odbija sitnije štetočine.

Prilikom krečenja voćaka bitno je da sloj kreča bude nanet kvalitetno, kako bi pore kore stabla mogle lepo da ga upiju. Takođe, važno je znati da se ne kreči samo deblo, već i ramene grane, posebno kod mladih stabala, na kojima se radi do dvadesetak centimetara od prvog grananja prema vrhu, odnosno, kreče se i donji delovi grana prvog reda. Dobro nanet kreč trebalo bi da izdrži celu zimu, ali bi na proleće valjalo da se ceo postupak ponovi, kako ga prolećne kiše ne bi sprale.