Насловна ВЕСТИ Кромпир у југозападној Србији добро родио, али нема купаца

Кромпир у југозападној Србији добро родио, али нема купаца

104

Кромпир је ове године у југозападној Србији рекордно родио, 35 до 40 тона по хектару, али га нико неће. Ретки купци за килограм нуде свега седам до десет динара, па је већина овогодишњег рода смештена у трапове, да чека бољу цену. Због ситуације на тржишту прогнозе су, међутим, суморне, па у Пољопривредно саветодавној и стручној служби Ужице кажу да би чак 70.000 тона меркантилног кромпира, произведеног јесенас у Златиборском округу, могло да заврши као тржишни вишак.

Почетком октобра, када се кренуло с вађењем кромпира, накупци су за килограм нудили и до 15 динара, након чега су нагло пали и интересовање за његову куповину и цена.

– Све ми мирише на 2017, када су ретки купци у почетку за кромпир нудили 10 до 15 динара, а на крају га нико није хтео ни за пет – каже Бранко Гујаничић из Акмачића који је ове године на Златару под кромпиром имао више од 20 хектара.

У селима на падинама Јавора, познатим по призводњи кромпира, жале се да трговци и не зову да питају за квалитет и род. Дарко Новаковић из Љепојевића кромпир сеје на три хектара, и каже да произвођачи одавно нису имали гору годину.

– Да ми није жао, кромпир биh оставио јесенас у њиви да труне. Овако сам га само извадио из једне земље и затрапио, да чека боље дане. Ако нађем купца, мораћу опет да ангажујем раднике да га ваде из трапа, чисте и пакују, а дневница им је 3.000 динара. А где су нафта, вештачко ђубриво. Све поскупело осим кромпира, па ће овогодишња сетва бити чист губитак – каже Новаковић.

Лане је на кромпиру могло да се заради, па је на Јавору, Муртеници и Златару пролетос посејано нешто више него пре. Прошле јесени купци су у њиви плаћали 28 до 30 динара за килограм, а солидна је била и претходна, па су се поведени тим многи „бацили“ на ову прозодњу. Међутим, кромпир је јесенас код нас, као и у Европи, добро родио, па му је због велике понуде пала и цена.

– У нашем крају продаја обично мало живне у јануару, када  „велики играчи“ из других делова Србије испразне своје магацине. На жалост, за ову  прогнозе су суморне, па се бојим да ће највећи део рода завршити на пролеће у потоцима и јаругама јер неће имати ко да га купи. Судећи према ранијем искуству, након две добре следи четири-пет лоших година, које ће, бојим се, моћи да преживи мало ко од овдашњих произвођача – каже Срђан Лојаничић из Акмачића који кромпир сеје на 12 хектара.

Према званичним проценама, кромпир се у Златиборском округу тренутно узгаја  на око 4.000 хектара, што је знатно мање него пре. Стручњаци предвиђају да ће због овогодишњих тешкоћа многи одустати од даље производње, због чега ће се број засејаних површина још више смањити.

– Због цикличног дешавања на тржишту у погледу цене, све више мештана одустаје од кромпира и преусмерава се на профитабилнију производњу, пре свега на производњу јагодичастог воћа, где су загарантовани и откуп и цена. Због тога су се у овом делу само за последњих пар година површине под кромиром смањиле за око 1.000 хектара- каже Љубодраг Пантелић, из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Ужице.  

Жељко Дулановић