Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ КРУШКА ЛЕПОТИЦА ВОЋЊАКА И НАШ ПОТЕНЦИЈАЛНИ ИЗВОЗНИ БРЕНД

КРУШКА ЛЕПОТИЦА ВОЋЊАКА И НАШ ПОТЕНЦИЈАЛНИ ИЗВОЗНИ БРЕНД

Крушка као краљица наших вртова

15
Фото: Pixabay

Међу бројним умерено-континенталним и суптропским воћним врстама, крушка заузима једно од централних места у људској исхрани. Она је од старина гајена у баштама љубитеља воћа на свим континентима. Са развојем воћарства, њен значај је растао, тако да сада у светској производњи, међу јабучастим врстама, долази на друго место, одмах после јабуке, док у међународној трговини заузима четврто место, после агрума, банане и јабуке. Крушка спада у ред најрентабилнијих воћних врста јер њени плодови, после јабуке и језграстог воћа (орах, лешник и бадем) имају веома дугу сезону потрошње. Потрошња крушке почиње у другој половини јуна, а завршава се крајем априла. Поред конзумне (стоне) потрошње, њени плодови могу се користити и у конзервној индустрији, као и преради  у компот, џем, мармеладу, сок и за справљање ракије крушковаче. Крушка је једна од најстаријих воћних врста.

И зашто кажемо „пао с крушке“?

О распрострањености крушке и значају њених плодова у исхрани античких народа постоје писани трагови и артефакти тога времена. У средњем веку, за време Немањића, крушка је гајена у долинама Ибра, Западне Мораве, Расине, Топлице, Тимока и Лима. „Нисам пао с крушке“ – рећи ћe неко кад хоће да истакне како није луд, глуп, наиван, блесав, будала и сл. Зашто баш с крушке? Због чега су глупост, смушеност, нељубазност и сличне негативне људске особине повезане управо с тим, а не са неким другим дрветом или воћком (рецимо, јабуком, или трешњом и сл.)? Објашњење за то може се наћи у књизи Речник српских народних веровања о биљкама. „У супротности са јабуком“ – пише ту Чајкановић – „крушка се сматра за зло дрво, за дрво злих демона. У народним приповеткама под крушком скупљају се ђаволи… На крушци налази се и вештица. Да крушка може имати за вештице привлачну снагу, види се и из једне славонске варијанте познате формуле коју вештице говоре кад се мажу машћу да би полетеле: ’Ни о кладу ни о пањ, ни о дрво ни о камен, ни о крушку Тодорову’. Стара крушкова дрвета код нашег су народа на злу гласу.“ Иако је крушка, по Чајкановићу, „у старој религији, извесно, имала бољи углед и чак уживала известан култ“, за шта се наводе и бројни примери, наш народ ју је углавном доживљавао као „зло дрво“, на коме се скупљају демони, ђаволи, вештице и друга зла чудовишта, па чак и сама Смрт. Зато је оне који би се случајно нашли у том друштву, на крушци, па пали с ње, народ сматрао лудим, глупим, неразборитим и сл. Међутим у неким крајевима крушка има и боље углед у народу. Тако се у околини Ђевђелије народ на други дан Васкрса скупљао и са свештеником ишао до старе крушке коју је свештеник причешћивао. Овај чин представља симболичну жртву крушци.У српском народном предању крушка се такође користила за магијско одстрањивање болести. Такође се крушка често приносила као дар душама мртвих. У неким крајевима током празника на крстове покојника њихови рођаци стављају крушке.

Улогујте се да видите остатак садржаја Молимо . Нисте члан? Претплатите се