Насловна АРХИВА КУПИНА: Не треба журити с резидбом

КУПИНА: Не треба журити с резидбом

Број изданака који се остављају по биљци зависи од сорте, система гајења, бујности жбунова, али и од степена оштећења од мразева

143
Фото: Pixabay

Према наводима стручњака, племените сорте купине осетљивије су на ниске зимске температуре него малина. У неповољним условима ова воћна врста почиње да измрзава на температурама ваздуха између минус десет и минус петнаест Целзијусових степени. Тамо где су засади покривени снегом и заштићени од сувих и хладних ветрова, а вегетација благовремено завршена, купина може да поднесе и знатно ниже температуре ваздуха током зимског мировања. Изданке могу да оштете и велика колебања температуре крајем зиме и почетком пролећа, нарочито код сорти које раније крећу.

У годинама када су ниске температуре ваздуха биле екстремне и када су дуго трајале, не треба журити с резидбом. Најбоље је да се овај посао одложи за почетак вегетације. Није добро да се уради раније, због тога што, посебно у хладнијим подручијима, постоји опасност да услед честих температурних колебања у другој половини зиме један број изданака измрзне. Када се изданци одаберу раније, односно пре појаве мразева, може се десити да се уклоне здрави, а одаберу и вежу смрзнути.

У купињацима где није било оштећења резидба је уобичајена. Млад, тек посађен засад купине увек се орезује у пролеће. Изданци се скраћују на 20 до 30 центиметара изнад земље, у зависности од њихове дебљине. У исто време, односно непосредно пре кретања вегетације, најбоље када пупољци набубре, почиње и резидба родних засада. Тада се одабирају и везују изданци који ће донети род.
Број изданака који се остављају по биљци зависи од сорте, система гајења и бујности жбунова. Постоје мишљења да је код усправно растућих и слабије бујних сорти довољно шест до осам изданака по жбуну, пузећих осам до десет, максимално дванаест, а код система живе ограде десет до петнаест. Међутим, пракса је показала да је код интензивних засада са доминирајућим сортама овог поднебља по овом систему сасвим довољно три до четири, а у мање интензивним засадима пет до шест изданака по једном жбуну.

Изданци који су остављени за род везују се, водећи рачуна о томе да се превише не стегну, нити да остану лабави па да клизе по жици. Сувишни се одстрањују орезивањем до земље, а одабрани и везани прекраћују на 20 до 40 центиметара изнад последњег реда жице, односно на висину 2-2,4 метра. Такође, скраћују се и бочне гране на три пупољка, односно на 25 до 30 центиметара, или нешто дуже ако су пупољци међусобно удаљени. Ако на изданку има више бочних грана, са кратким растојањем између њих, обавља се њихово проређивање сечењем до основе, тако да на сваких 10 центиметара дужине остане наизменично по једна бочна грана. Оне које су се на изданку формирале сувише ниско треба уклонити до основе, да би се избегло засењивање које директно утиче на висину приноса и квалитет плода.

ПРОРЕДИТИ ЖБУН БОРОВНИЦЕ

Боровница доноси род на леторастима из претходне вегетације, а почиње да рађа друге године после садње. По правилу, резидба треба да је умерена и прилагођена родном потенцијалу и стању сваког жбуна понаособ.
Јака резидба, која се састоји у уклањању ситних родних грана и појединих изрођених изданака жбуна, те јаком прекраћивању изданака, доводи до знатног смањења приноса, повећања крупноће плода и ранијег зрења. Она се по правилу изводи сваке шесте године, ради формирања младог родног дрвета. Јача резидба се спроводи код слабијих жбунова и на лошијим земљиштима, са дефицитом хране и влаге.
Уколико се жели постићи касније зрење, резидбу треба свести на најмању меру. Уопштено говорећи, оштра резидба боровнице се не препоручује, сем у случајевима потребе за јачом регенерацијом и обнављањем жбунова.

Слаба резидба изводи се сваке године. Састоји се у сечењу и одстрањивању старих и поломљених грана. Од четврте године изводи се умерена резидба сваке године. Она се састоји од детаљнијег чишћења и проређивања жбуна, да би се обнављао родни потенцијал. Резидбу треба што више редуковати на неколико јачих резова ради уштеде радне снаге, при чему се све непотребне гране уклањају до основе, или до неке бујне бочне гране. Повијене бочне изданке такође треба уклањати.
Код сорти које имају ситан плод препоручује се скраћи вање једногодишњих гранчица које доносе род на три до пет пупољака, ради повећања крупноће плода. Јачина резидбе зависи од броја родних пупољака по гранчици, што зависи од услова гајења и сорте. Резидбу треба спроводити после престанка опасности од позних пролећних мразева.

С. Малиновић

Добро јутро број 539 – Март 2017