Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Квалитет је „Воћарин“ приоритет

Квалитет је „Воћарин“ приоритет

249

Мештани Сремске Каменице већ девет година знају да у свом комшилуку имају продавницу у којој увек могу да купе квалитетно воће и поврће, јаја, чајеве, брашна, уља, суво воће, зачине и бројне друге здраве намирнице. Супружници Јелица и Бранислав Куртић дали су јој име „Воћара“, а оно чиме се руководе је да увек имају квалитетне намирнице, као и да познају укус и потребе својих купаца, како би увек имали да им понуде баш оно што им је потребно. Њихова роба није најјефтинија, али ниска цена им никада и није била приоритет.

Пре него што су отворили своју радњу, Бранислав је радио читаву деценију у велепродаји воћа и поврћа, након чега је желео да самостално развија посао. Јелица каже како тада није имала посао и идеја о покретању сопственог бизниса јој се учинила као занимљива и добра прилика. Иако су из Новог Сада, одлучили су се да продавницу отворе са друге стране Дунава, у Сремској Каменици.

Само најлепше и најбоље

– Једном сам ишла у посету, тражила да купим лепо воће и нисам успела да га нађем. Тада сам одлучила да, ако једног дана будем имала своју продавницу, у њој ће бити најлепше воће. Зато нам је и сада циљ да имамо најлепше и најквалитетније воће и поврће. Када намирнице изгубе на квалитету, а то је судбина овог посла, онда их или дајемо јефтиније или поклањамо. Не волим да бацамо храну – испричала нам је Јелица Куртић.

Поред воћа и поврћа, Куртићи се труде да имају и другу здраву храну и ринфузну робу, као што су пасуљи, лешници, бадеми. Зато траже доброг добављача, како би купили најбоље.

– Воће и поврће купујемо на Кванташкој пијаци у Новом Саду, али имамо добре добављаче и сва куповина је претходно договорена, јер знамо произвођаче и са њима имамо договор. Јако је тешко доћи до квалитетног производа и, чак и ако је неко добар, није сигурно да ће сва купљена роба бити истог квалитета – каже Јелица и додаје како су неки добављачи стални, али да долазе и нови.

Према њеним речима, основна, а уједно и најтежа ствар, је поверење и потребно је придобити купце.

– Потребан је константан рад што се тиче квалитета, да увек имаш квалитетну робу и у седам сати ујутро и у девет увече. Све мора да има исти квалитет и купац увек мора да нађе шта му треба. Уколико уђе три пута у радњу и не нађе оно што му треба, четврти пут неће ни ући – казала је Јелица Куртић.

Да би се то све постигло, Куртићима радни дан почиње у шест сати ујутро, а завршава се у поноћ. Пошто имају и двоје мале деце, Јелица не иде у јутарње набавке, јер је са сином који има 11 и ћерком која има седам година. Иако се зна шта су чије обавезе, ипак се у пословима преплићу.

– Алекса је имао две године када смо започели посао, а Нађа када се родила већ смо радили. Потребна нам је јако добра организација – каже Јелица – да бисмо све стигли, али и велика помоћ и подршка које имамо од наших родитеља. Ја водим децу у школу, кувам, водим их на спорт, енглески, радим све у кући, а после подне сам у радњи, која је отворена свих седам дана у недељи. Имамо једну радницу, која је ту увек пре подне, а после подне радимо муж и ја.

Здрава храна све траженија

Сматра да је један од рецепата за успешност и тај да морају да се поднесу и неке жртве. Они ретко излазе, не путују, осим што једном годишње оду на одмор, а сва дружења су некако успут и кад се нађе времена.

Муштерије најчешће купују воће и поврће, али Јелица Куртић каже како је у последње време све већа заинтересованост за здраву храну, брашна од интегралних зрна житарица. Мисли да можда раније људи нису толико знали за ове производе , али се то мења у последњих неколико година.

– Трудимо се да знамо навике муштерија, јер на тај начин стичемо поверење и придобијамо купце. Водимо бригу о комшилуку и стало нам је да буду задовољни – истакла је Јелица Куртић.

Она каже како су ретко у радњама газде, већ су ту запослени радници, а сматра да када би газде више радиле у свим продавницама, имали би другачији приступ и послу и муштеријама.

„Воћара“ је основни и једини извор прихода ове породице и Јелица каже како се нису обогатили, али имају довољно новца за живот.

– У будућности очекујем да ће наше муштерије увек моћи да се поуздају у наш квалитет и да се пажња коју им посвећујемо никад неће променити – закључила је наша саговорница.

Љубица Петровић

Фото: Љ. Петровић