Насловна АРХИВА ЛЕШНИК: Стигле нове сорте

ЛЕШНИК: Стигле нове сорте

Код новопризнатих сорти лешника – кубањ, сочи 1 и президент, плодови теже и до пет грама

525
Фото: Pixabay

И поред повољних агроеколошких услова леска се код нас гаји на малим површинама. До пре неколико година, рађала је махом у екстензивним засадима и на окућницама. Тек недавно, произвођачи су почели више да се занимају за ову воћку, али не довољно, јер садашња домаћа производња подмирује свега десетак процената потреба кондиторске индустрије.

Још увек, леска се код нас најчешће сади на окућницама, а за то се бирају сорте крупног плода. Од недавно наша сортна листа језграстог воћа обогаћене је за три нове селекције створене у Институту за суптропске културе и воћарство у Сочију у Русији. Реч је о сортама кубањ, сочи 1 и президент, које тражи и кондиторска индустрија.

Све су врло крупне, приносне сорте, настале клонском селекцијом. Стабло, које може да се формира и као жбун, слабо је до средње бујног раста, компактно, округле форме. Лако се одржава јер је потребна минимална резидба. Када се гаји као стабло, прве рамене гране образују се на висини од шездесетак центиметара, а гране се под теретом рода савијају тако да је просветљеност круне веома добра.

Као и све друге сорте леске, и ове имају плитак корен. Јамићи се копају непосредно пре садње, не дубоко. На дно се стави мешавина од истих делова добро згорелог стајњака, киселе пиљевине (од четинара) и баштенске земље. Њом се попуни простор и око саднице. Сади се на дубину од двадесетак центиметара, а укупна висина саднице је 130. Када крене вегетација, на висини од 60цм поскидају се сва окца, тако да се круна образује на горњих пола метра висине. Наредног пролећа све превремене гранчице скрате се на пет центиметара да се образује што богатија круна.

Нису компатибилне с мечјом леском, па се не могу калемити на њу. Самооплодне су и погодне за узгој без опрашивача. Саде се на размаку 4х3 или 4х4 метра, при чему је за хектар потребно 820, односно 640 садница.

Као и другим сортама, и њима прија наводњавање, посебно првих година после садње. Уз правилно заливање дају дупло већи род (правилно искључује наводњавање системом кап по кап). Овим лескама више прија орошавање у касним вечерним сатима и, када се листови добро освеже, заливање по земљи. То је посебно важно током топлих летњих дана. Једино када је облачно може да се користи систем кап по кап.

Све три сорте пророде у трећој години после садње, односно, род доносе на гранама треће генерације, а пун принос се очекује шестеседме године. Нису осетљиве на све до сада познате болести леске, тако да заштита фунгицидима није неопходна. Једино су потребна прскања против лешниковог сурлаша.

Као и већина других сорти, и оне су погодне за гајење гљива тартуфа.

С. Малиновић

Добро јутро број 539 – Март 2017