Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Лешник велика развојна шанса Србије

Лешник велика развојна шанса Србије

298

НАКОН ФОРМИРАЊА КОМПАНИЈЕ AGRISERBIA – FERERO (2)

Да ли је могуће да наша научна и стручна јавност није раније препознала да производња лешника може бити наша развојна шанса, поготово у неразвијеним регионима Србије? Ово питање снажно ми се наметнуло приликом недавне посете компанији “Agri Serbia – Ferero Hazelnut Company” у Алекси Шантићу код Сомбора, која је српски огранак чувеног италијанског кондиторског гиганта из Пијемонта.

У опису њеног пословања, како сам нагласио у прошлом броју “Доброг јутра”, је производња садница лешника, производња лешника, делимично и њихова прерада и, што је најважније, трансфер технологија до пољопривредних произвођача, успостављањем кооперантских односа и откупом плодова лешника. Доласком Ферера вуку се капитални потези на нивоу државе: формиран је заједнички тим за развој производње лешника у Србији, урађена је јасна стратегија развоја производње садница и плодова лешника и почело је формирање најсавременијег матичњака водећих сорти леске за производњу садница леске.

Калеми на мечијој лески изузетно дуговечни и отпорни

Производња садног материјала леске може да буде веома уносан бизнис, јер је дефицитаран, а најтраженије су свакако саднице стаблашице калемљене на мечијој лески. Леска се размножава: изданцима, ређе резницама и културом ткива, а последњих година се све више калеми на сејанце мечије леске који су изузетно дуговечни, отпорни на болести и сушу и што је најважније не развијају изданке. Веома је важно што сорте имају добру компатибилност са мечијом леском.

Фото: Shutterstock

Леска се калеми искључиво на мечију леску која не развија изданке, већ се развија у виду стабла. Претежно се ради калемљење гранчицама и то најчешће простим спајањем или енглеским спајањем.

Плодови леске за производњу подлога се сакупљају у трећој декади августа, некада и раније и то најчешће у физиолошкој фази а не технолошкој, да би била што боља клијавост. У нашим условима оптимални рок сетве је у трећој декади августа. Растојање између редова зависи од начина обраде и обично је од 0,8 до 1,0 м, а у реду се стављају на 5 до 10 цм. Земљиште мора бити добро припремљено. Пожељно је да се биљке ваде из семеништа и да се пресађују у растило, јер је у том случају бољи развој кореновог система. Ако се семе сеје директно у растило, онда је растојање између редова 1,0 до 1,2 метра, а у реду се биљке морају проредити на 15 до 20 цм и обавезно на почетку друге године, обично крајем марта и почетком априла, треба урадити подсецање корена да би се што боље развио коренов систем. Сејанци, да би стигли за калемљење, негују се у растилу најмање две године.

Калем гранчице треба да се производе на матичним жбуновима сорти. По једном жбуну се добија од 30 до 40 квалитетних калемгранчица. Калем гранчице је најбоље скинути крајем године и треба их чувати у фрижидеру на температури од 1 до 4 степена и при високој релативној влажности. Обично се стављају у полиетиленске џакове који су перфорирани и у основи џака мора бити раствор воде у коју се обавезно ставља неки од фунгицида.

Калемљење се обавља обично крајем марта или почетком априла, а понекад и касније и то се најчешће користи енглеско спајање. Врх окалемљене гранчице треба премазати калем воском, а некада се користи и дрвофикс. Такве саднице негују се до јесени и онда се ради дефолијација и вађење и класирање садница.

Размножавање нагртањем

Размножавање леске нагртањем је врло једноставно, јер се на матичном жбуну производи доста летораста. Матичњак треба формирати од добро ожиљених садница, које се саде у добро припремљено земљиште, најчешће на размаку 2×0,6 метара. Размак зависи од квалитета земљишта и бујности сорте, јер се мора водити рачуна да има довољно земљишта за нагртање младара. За садњу је најбоља јесен, и наредне године у марту се саднице прекраћују на 3 до 5 цм од земље, да би загртање младара било што лакше. Следеће године избили младари се скраћују на 3 до 4 пупољка и тек се у тој години, у двогодишњем матичњаку врши нагртање што ситнијом земљом.

Фото: Shutterstock

Нагртање се врши у два наврата, крајем маја и половином јуна. Боље се ожиљавају ако их пре загртања опрскамо раствором ИБА. Нагртање се обично ради машински, а корекција ручно, мотиком. Ако земљиште није влажно, онда се мора радити орошавање матичњака како би се што боље ожилиле младице. Тако ожиљене, младице се крајем јесени или у пролеће одгрћу и скидају са матичних жбунова са делом младице који има развијен коренов систем. Пошто су ожиљене младице слабог квалитета за подизање засада, оне се морају још годину до две неговати у растилу. У растилу је могуће већ почети формирање узгојног облика. На пример, ако хоћемо вазу, треба да имамо по 3 до 4 развијене гране на одговарајућој висини.

Постоји и могућност и размножавања леске изданцима и резницама из производних засада, али се то не препоручује.

Механизовано сакупљање, сушење и дистрибуција плодова

У засадима „Agriserbia” најбоље производне резултате остварују плантаже лешника које су подигнуте у систему фертиригације, са добро формираним узгојним обликом и квалитетним агромерама, поготову што се тиче ђубрења и заштите од болести и штеточина. Засад у редовима се одржава хербицидима, а између редова мулчирањем. Користе се најсавременији мулчери са ротационим косилицама за уништавање изданака у реду. Поседују и најсавременију механизацију за скупљање плодова лешника, чак по први пут и неколико комбајна за скупљање плодова.

Приказана нам је опрема за пријем и дистрибуцију лешника. Приказан је кош у који може да стане 15 тона лешника, затим две линије за одвајање нечистоћа од лешника који улазе. Оне избацују лишће, гране и ситне примесе, ситни камен. Затим плодови лешника пролазе кроз воду – плутају па их вентилатор још једном прочисти, затим пролазе кроз ваздух који стварају два вентилатора, где се плодови суше. Они елеватором иду на прву или другу линију сушења са јаким вентилаторима који гурају влагу на горе. Плодови након тога иду на сушење: са једне стране имају 4 сушача номинално од 6 тона и са друге стране два од по 12 тона. Сами сушачи раде на дизел.

Фото: Shutterstock

Осушена роба иде у привремено складиште капацитета 400 тона. Поседују и мале линије које могу да очисте и осуше плодове лешника са 200 хектара, што је јако добро за велике произвођаче који би одмах очистили и осушили плодове лешника и тако избегли дуги транспорт влажног лешника. Наведено је да у две смене може да се осуши око 12 тона лешника. Ово је јако добро за развој кооперантских односа у регионима који су далеко од овог прерађивачког капацитета. Поседују и дуваче који сакупљају лешник у редове. Да би би било лакше скупљање, они раде са самоходним комбајном компаније ФАЦМА, који може да уради 5 до 7 хектара у једној смени, дневно око 10 ха , што дође 25 до 30 тона дневно са нашом малом исправком где је филтер подигнут због прашине да не би дошло до загушења. Поседују и мање машине за чишћење лешника за породице које имају до 10 ха, које имају могућност да раздвајају нечистоћу од плодова лешника. Поседују и вучне приколице за плодове лешника капацитета од 1 до 2 тоне, где се убацују црева од комбајна.

Какво земљиште одабрати

Леска може добро да успева на плодним хумусним земљиштима, али и сиромашним скелетним земљиштима, силикатне и карбонатне реакције средине. Захтева карбонатна земљишта због формирања плодова. Најпогоднија су дубока, плодна земљишта са оптималним водним и ваздушним режимом, као што су различити типови и подтипови чернозема, алувијума па и гајњаче. Земљиште треба да буде структурно, растресито, добро аерирано. Повољна реакција земљишта за леску је pH 6 до 8. Боље се развија на земљиштима неутралне до слабо алкалне средине – pH 7 до 8, а може чак да поднесе и већу количину калцијум карбоната у земљишту. Што се тиче плодоности земљишта сматра се да је за раст и развој леске довољно плодно земљиште које садржи преко 3 % хумуса, 250 до 300 ппм лако усвојивог калијума и 120 до 140 ппм лако усвојивог фосфора.

Пише: Проф. др Зоран Кесеровић