Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ Leteći tanjir u bašti, šampion ukusa

Leteći tanjir u bašti, šampion ukusa

424

Za patišon tikvicu, koja se retko gaji u našim baštama, ljubitelji kažu da je nežna, hranljiva, ukusna, plodonosna i nezahtevna biljka. Kod nas je zovu zvezdasta ili svemirska tikvica, jer oblik ploda podseća na leteći tanjir ili disk sa valovitim obodom. U aprilu se seje direktno u zemlju, a u martu može da počne proizvodnja rasada u plasteniku.

Patišon tikvicu uzgajaju uglavnom entuzijasti koji žele u svojoj, najčešće organskoj bašti, da imaju povrće neobično za naše podneblje. Ova tikvica se tek ponekad pojavi na pijačnim tezgama i to uglavnom kao ukras. Selekcionisana je u Italiji u 19. veku, ali joj tada nije pridavan veći kulinarski značaj.

Proizvodnja rasada počinje u martu

– Svemirsku tikvicu nije teško gajiti u našem podneblju. Ne voli teška, glinasta zemljišta, već humusna. Potrebno joj je dosta vode i poželjno je malčiranje, da plodovi ne bi bili u direktnom kontaktu sa zemljom. Ima dosta cvetova, zametaka i plodova. Ne pušta vreže, pa joj nije potreban oslonac, a sadi se na razmaku 50×50 centimetara – ispričao nam je Živojin Antić iz Ćuprije, koji se na svom imanju oprobao u uzgoju najrazličitijih vrsta voća i povrća.

Sa proizvodnjom rasada patišona u plastenicima može da se počne već u martu, mesec dana pre planiranog rasađivanja napolju. Seje se u čaše ili male kontejnere i uz optimalnu temperaturu i vlažnost, kao i kod bilo kog drugog rasada, vrlo brzo će proklijati. Kada rasad ojača i prođe opasnost od prolećnih mrazeva, iznosi se napolje, obično krajem aprila ili početkom maja.

Pojedini baštovani praktikuju direktnu setvu u maju. Svemirskatikvica brzo napreduje i za nešto više od mesec dana pojaviće se prvi cvetovi i zameci. Plodovi mogu da se beru tri meseca posle setve. Ne zauzima mnogo mesta u baštama i može se sejati i kasnije tokom leta za berbu u septembru. Praktikuje se i setva u zasadu luka, pa kada se on izvadi, tikvice neobičnog oblika ostaju na parceli.

Laka hrana koja leči

Patišon tikvicu prati glas da je šampionka ukusa. Podseća na kombinaciju klasične tikvice i krastavca. Dostiže težinu od 200 do 300 grama, mada ima odstupanja kada pojedini primerci teže do 800, čak i 900 grama.

– Plodovi su mlečno bele boje, mada ima vrsta u svetu gde je kora narandžasta ili žuta. Meso je nežno, slatkasto i ukusno. Može da se pohuje ili da se puni, pa je onda dekorativna i prava je zvezda na stolu. Ovo je zanimljivo povrće, koje svaki baštovan može sebi da priušti, ali nema veću komercijalnu vrednost. Dobro podnosi naše klimatske uslove, plodonosna je i zdrava – kaže Antić.

Patišon tikvice sadrže sve vitamine iz grupe B, zatim vitamin E i karotin. Bogate su kalijumovim solima, pa su pogodne za bubrežne bolesnike. Lagane su za jelo. Osim ploda i cvetovi mogu da se pohuju ili pune.

Za razliku od ostalih tikvica, patišon može da se ostavlja u turšiji. Plodovi za kiseljenje se beru u septembru, a sadi se mesec- dva ranije, početkom leta. Beru se sitni, mladi patišoni i kisele se poput krastavčića.

Piše: Biljana Nenković