Lipa (Tilia sp. L.) je rod koji obuhvata oko 30 vrsta listopadnog drveća. Važi za sveto drvo starih Slovena, koji su verovali da ih čuva od zla i uroka, a koristili su ga i kao lek za mnoge bolesti. U lipovim šumama sakupljali su med i vosak. U našim krajevima rastu bela ili srebrna (Tilia tomentosa), krupnolisna, rana (Tilia platyphyllos Scop.) i sitnolisna, kasna lipa (Tilia cordata Mill.). Najviše se koriste sitnolisna i krupnolisna lipa. Najbolje uspeva na vlažnom zemljištu zaštićenom od vetra. Rasprostranjena je u umerenoj zoni severne hemisfere, pretežno u nizijskom i brdsko-planinskom pojasu. Kod nas je zastupljena u mešovitim listopadnim šumama i lugovima, najčešće u zajednici kitnjaka i običnog graba, a dopire i do pojasa mešane šume bukve i jele. Vrlo je cenjena dekorativna vrsta, te se često sreće po parkovima i naseljima.
Listopadno drvo, široke i guste krošnje može da živi nekoliko stotina godina i da dostigne visinu od 25 do 30 metara. Kora na deblu starijih stabala je crnkastosiva i uzdužno duboko izbrazdana. Listovi su spiralno raspoređeni, srcastog oblika, veliki, po obodu testerasti, pri osnovi nesimetrični, a na vrhu zašiljeni. List krupnolisne lipe je maljav s obe strane, s naličja bleđi i u uglovima nerava s čupercima beličastih dlačica. Kod sitnolisne je manji, s lica tamnozelen i go, dok je s naličja svetlozelen i u uglovima nerava s čuperkom rđastih dlačica. Cvetovi su dvopolni, pravilni, obično petočlani, u gronjama, s priperkom koji je srastao s peteljkom cvasti. Kod sitnolisne lipe cvetovi su aktinomorfni, po 5 do 15 zajedno, a kod krupnolisne su nešto krupniji, uglavnom u grupama od po tri zajedno. Cveta u junu i julu, a krupnolisna cveta oko dve nedelje pre sitnolisne. Cvetanje traje dve do tri nedelje, a nekad se desi da prođe i za pet-šest dana. Zbog mirisnih cvetova, odlična je medonosna biljka. Plod je složen oraščić i sastoji se od više sitnih sinkarpnih orašica.
Drvo se dobro seče, a naročito tokari i ivera, lako se okiva i šrafi. Zahteva lagano sušenje – u slučaju tehničkog sušenja, temperatura mora da bude niža od 60 Celzijusovih stepeni, a relativna vlažnost vazduha ispod 60 odsto. Dobro se lepi, bajcuje, lakira i farba. Najčešće se upotrebljava za proizvodnju masivnog rezanog drveta. Može da se koristi za proizvodnju vlaknatica, celuloze i drvene vune, u medicini, u intarziji i rezbarenju, za proizvodnju držača za četke, kalupa, igračaka, tabli za crtanje, drvene ambalaže i dr. Kora može da se upotrebi kao punilo u proizvodnji plastičnih masa.
Cvasti (Tilia flos) se sakupljaju po lepom i sunčanom vremenu, kada se dve trećine cvetova rascvetalo, u toku maja. Beru se zajedno s pripercima i suše u tankom sloju u hladovini ili u sušari na 40 stepeni. Sušenje se obavlja što brže, da bi se dobila kvalitetan materijal. Osušen je žutozelene boje, prijatnog mirisa, sluzav, sladunjavog i pomalo oporog ukusa. Čuva se dobro zapakovan (najbolje u balama), ali ne duže od godinu dana. Od 4 kilograma svežeg može da se dobije 1 kg suvog cveta. Cvetovi se beru zajedno s braktejama (u pripercima) čim drvo počne da cveta, jer sadrže sluz, treslovinu, etarska ulja, flavonske glikozide, šećer, vitamin C i karotin. Miris cveta potiče od seskviterpenskog alkohola farnezola. Listovi obiluju kalcijumom i zato se opalo lišće brzo razlaže i popravlja plodnost zemljišta.
Za šta se koristi
Tradicionalno se upotrebljava za ublažavanje simptoma prehlade, gripa i drugih infektivnih oboljenja disajnih puteva. Od ekstrakata lipe prave se i pojedini fitopreparati koji se preporučuju za smirivanje suvog kašlja, ali i za ublažavanje urinarnih tegoba. U narodnoj medicini se koristi i kao prijatan napitak za olakšano izlučivanje mokraće iz organizma, blago sredstvo protiv visokog krvnog pritiska i za umirenje. Osim toga, neizostavan je sastojak kozmetičkih preparata.
Prema legendi, zraci sunca su „uhvaćeni“ u cvetu lipe i kada neko popije čaj ove biljke, toplota sunca ulazi u njegov organizam, izaziva znojenje i oslobađa telo groznice i štetnih materija. U narodnoj medicini se koristi i u slučajevima drugih zdravstvenih tegoba, čak i anksioznosti i nervoze, iako klinička ispitivanja nisu potvrdila ovu lekovitu osobinu. Istraživanja su pokazala da čaj od cveta pomaže u slučaju problema s bešikom, uznemirenog stomaka ili lošeg varenja, kao i gastrokardiološkog sindroma (prekomerna količina gasova dovodi do toga da želudac pritiska donji deo srca). Topao čaj povišava temperaturu tela i pomaže imunoološkom sistemu da se izbori protiv infekcije. Mnoge žene je koriste tokom menopauze radi otklanjanja nervoze i problema sa snom, kao i za ublažavanje ostalih neprijatnih simptoma. Preporučuje se i u slučaju problema s jetrom – ne cvet, već unutrašnji deo kore, jer deluje kao blagi koleretik, tj. podstiče stvaranje, lučenje i protok žuči kroz jetru i na taj način je čisti i obnavlja. U Francuskoj se kora upotrebljava i u tretmanu virusnog hepatitisa (hepatitisa C).
Najbolji med s obronaka Fruške gore
Iako mnogi proizvođači nude med od lipe, u očuvanju zdravlja naročito je delotvoran onaj čiji nektar pčele ubiru s lipovog drveta na obroncima Fruške gore. Ovaj med je veoma specifične arome i intenzivnijeg mirisa. Godine 2014. njegova proizvodnja zaštićena je oznakom geografskog porekla i garantuje kvalitet i prepoznatljivost među kupcima i samim pčelarima. Postupak zaštite geografskog porekla podrazumeva rigoroznu kontrolu proizvodnje, kojom se osigurava proizvodnja meda u oblasti čije se ime štiti, ali i detaljnu kontrolu kvaliteta, da bi med zaista imao karakteristike koje odlikuju proizvod iz datog regiona.
Med od lipe
Već vekovima važi za jedan od najboljih prirodnih lekova – ne gubi blagotvorna svojstva čak ni ako duže stoji. Svetle je boje i slatkastog, prefinjenog ukusa i skoro je proziran. Poznat je i kao „tečno zlato“. Iskusne domaćice ga neretko stavljaju u slatkiše umesto šećera. Koristi se u prevenciji i lečenju mnogih oboljenja – od prehlade, preko disajnih tegoba, do srčanih problema. Ima snažno antibakterijsko dejstvo: podstiče bolje iskašljavanje, te olakšava izbacivanje sekreta iz nosa i grla, a naročito je efikasan u borbi protiv upale grla.
Maja Volčević, MSc
Dobro jutro broj 542 – Jun 2017.
