Насловна ВЕСТИ1 Људи кували пре 780.000 година

Људи кували пре 780.000 година

26

Данас не постоји позната људска популација која живи без праксе кувања, што сугерише да је то моћна и неопходна вештина. Британски приматолог Ричард В. Врeнгам је велики заговорник такозване „хипотезе о кувању“. Вренгам тврди да је еволутивни помак са сирове на кувану храну био „трансформативни тренутак“ који је подстакао пробавни систем људи и омогућио њиховом мозгу да расте, што је довело до развоја врсте.

Ново откриће у Израелу чини ту идеју још потпунијом. Међународни тим научника који ради у северном сектору Мртвог мора тврди да је пронашао најраније знаке кувања праисторијских људи. На археолошком локалитету званом Гешер Бенот Иаков, остаци рибе налик шарану показују знаке пажљивог загревања пре чак 780.000 година.

Ово откриће није најстарији доказ о контролисаној употреби ватре од стране раних људи, али је најстарији доказ у Евроазији.

У Африци, локалитети које је настањивао хомо еректус, и која датирају најмање 1,5 милиона година садрже угаљ и спаљене кости. Ипак, ово су само посредни знаци паљења, а не јасни знаци кувања. До доказа је много теже доћи.

У ствари, знаци кувања се не појављују у археолошким записима дуго након доласка неандерталаца и хомо сапијенса. До недавно, најстарији доказ кувања били су загрејани остаци скробних биљака пронађени у једној подземној пећи у Африци.

То место датира само 170.000 година у прошлост, што је 600.000 година након што су рани људи у Израелу кували рибу у долини близу Мртвог мора.

– Не знамо тачно како је риба кувана, али с обзиром на недостатак доказа о изложености високим температурама, јасно је да није кувана директно у ватри, нити је бачена у ватру а није коришћена ни за грејање – каже археолог Јенс Најорка из Природњачког музеја у Лондону.

Недавна анализа тима сугерише да су зуби древних слатководних риба пронађени на том месту пронађени на оближњем месту где је некада било језеро, и утврђено је да су били изложени одговарајућим температурама за кување. Налази померају контролу ватре наших предака у средину плеистоцена, у време када су популације хомо еректуса уступиле место хомининима већег мозга, као што је хомо хајделбергенсис.

– Стицање вештине потребне за кување хране представља значајан напредак у еволуцији, јер је обезбедило додатна средства за оптимално коришћење расположивих ресурса хране – објашњава археолог Нама Горен-Инбар са Хебрејског универзитета у Јерусалиму.

– Чак је могуће да кување није било ограничено на рибу, већ је укључивало и разне врсте животиња и биљака – додаје.

Гешер Бенот Иакоб је место богато остацима древних хоминина. Археолози су овде пронашли доказе о алатима од кремена, базалта и кречњака, као и воће, орашасте плодове, семенке и остатке многих врста копнених сисара – средњих и великих.

– Ова студија пружа доказе о кувању рибе од стране раних хоминидa наглашавајући улогу мочварних станишта у понуди стабилног, током целе године извора хране који је играо важну улогу у опстанку и ширењу хоминина широм Старог света – закључују аутори.

Студија је објављена у часопису Nature Ecology and Evolution.

Извор: РТС

Фото: Pixabay