Radost pčelinje paše sve češće biva pomućena trovanjem pesticidima i gubicima pčela i društava pa se lep hobi, ili profesinonalna delatnost, pretvori u mučna dokazivanja i sudske sporove. Zato je valjan odgovor na pitanje koliko daleko pčele lete postao veoma važan. Ovakve brige još odavno more američke, ali i pčelare drugih tehnološki i industrijski razvijenih, a ekološki ugroženih zemalja.
Piše: prof. Dejan Kreculj
Stvarno, koliko je to daleko? Kako doći do pouzdanog odgovora? Evo jednostavnog ogleda. Zamislite široki cvetni venac koji okružuje košnice, pašno područje, okružen pustinjom. Postepeno šireći taj cvetni prsten, utvrđujete dokle odlaze pčele da sakupljaju hranu i, eto odgovora. Teorijski vrlo lepo, ali kako to ostvariti u praksi?
Pomor ili „tiho” trovanje
Želeći da izvrši takav “klasični eksperiment”, J. E. Ekert ostvario ga je u trogodišnjoj studiji, čiji su rezultati objavljeni u ”Časopisu za poljoprivredna istraživanja“ pod naslovom “Domet leta medonosne pčele“. Ovo sistematsko praćenje daje odgovor na postavljeno pitanje.
Ekert je odabrao dva navodnjavana područja u Vajomingu, međusobno udaljena 17 milja (31,5 km), okružena suvom, besplodnom zemljom. Zatim je postavljao košnice na sve veću udaljenost od navodnjavanih područja. Na taj način dobio je efekat pomenutog zamišljenog “cvetnog venca”. Skoro pola veka kasnije, Rodžer Morze je statistički obradio rezultate ovog istraživanja i objavio ih.
Koji su rezultati eksperimenta i na šta nam oni ukazuju? Ustanovljeno je da društva mogu da prežive kada su im izvori hrane bili čak četiri milje daleko, odnosno, 7,5 km. Iz toga je lako uvideti da u SAD propisane dve milje, 3,7 km, pašne zone nije dovoljno da zaštiti pčele od pesticida, ili da spreči prenos polena sa dva različita varijeteta zasada.
Područje pokriveno pčelama drastično se povećava s udaljenošću od pašnog područja, pošto kružna površina zavisi od kvadrata poluprečnika, pa je za domet leta od jedne milje pokriveno 2,011 jutara zemlje, dve milje 8,658, tri milje 18,092, četiri milje 32,166 i tako dalje (jedna američka milja je 1.853 metra).
“Ja sam imao lično iskustvo u vezi sa dometom leta pčela određenog primenom pesticida”, piše Džo Trejnor. “Pre više godina, društva u voćnjaku badema u selu Kern pretrpela su trovanje zbog prskanja nektarina u cvetu preparatom čak dve milje daleko. Tamo sam imao približno 5.000 društava na površini od 2.500 jutara zemlje badema, lociranih preko dve milje južno od više od 200 jutara nektarina koje su bile u punom cvetu.
Trovanje se desilo na samom kraju cvetanja badema, kada je oprašivanje bilo završeno i kada pčele sa badema odlaze u potragu za hranom, povećavajući radijus leta. Pčele su na bademu stradale zavisno od razdaljine od nektarina: pčele malo dalje od dve milje od nektarina žestoko su postradale, dok su pčele četiri milje daleko pretrpele ono što bi se moglo nazvati “tihim” ubijanjem.
Pčelinjak i centru pašnog područja
Verovatno je nepraktično obaveštavati pčelare o tretiranju useva u krugu od četiri milje ili čak dve milje pašnog područja, ali područje u kojem je ograničena upotreba pesticida mora biti određeno.
Ovakvih iskustava je nažalost i kod nas u poslednje vreme sve više. Slično “tiho” trovanje, s fatalnim ishodom, zabeleženo je ne tako davno i na parcelama u Južnom Banatu. Usev je tretiran naizgled bezbedno po pčele, da bi se prave posledice sagledale tek mnogo kasnije. Uzimljene na medu koji je “blago” zatrovan, od nekada velikog pčelinjaka ostalo je tek nešto košnica, dok su se ostale tiho ugasile.
Poznavanje prečnika leta pčela može da bude od velike pomoći prilikom lociranja košnica na paši. Postavljanje pčelinjaka na samom rubu bagremove šume omogućiće im da u sakupljački let odlaze samo u polovini kruga, što znači da koristimo samo polovinu površine pašnog područja. Ovo ne mora da bude presudno, ali treba imati u vidu da šuma uvek cveta od rubova ka unutrašnjosti, tako da ovakvo postavljanje pčelinjaka znači blisku pašu samo u početku cvetanja, dok kasnije pčele idu “za pašom” koja se udaljava.
Dugogodišnja iskustva odabira mesta za pčelinjak pri odlasku na bagremovu pašu pokazuju da ono treba da bude na oko četiri kilometra od ruba šume. Kada počinje cvetanje, pčele odlaze prema paši, da bi im potom paša išla u susret i na kraju otišla u dubinu šume. Na taj način pašno područje je dvostruko veće nego što bi bilo u prvom slučaju, a u samom jeku cvetanja pčelinjak je u njegovom centru.
