Насловна ПРЕПОРУЧЕНО МАЛА ШКОЛА ПЧЕЛАРСТВА ДОБРОГ ЈУТРА (37): Пчела је с нама од најстаријих...

МАЛА ШКОЛА ПЧЕЛАРСТВА ДОБРОГ ЈУТРА (37): Пчела је с нама од најстаријих времена

95
Still life of beekeeping equipment

Пише: проф. Дејан Крецуљ

Новембар је месец када радови на пчелињаку јењавају, а радознали пчелар може више времена да посвети проширивању свога знања. Иако прича која следи неће имати практичне користи када се јави нови живот у кошницама, ипак верујемо да ће многима бити занимљива повест о дружењу човека са пчелом које је старо колико и он сам.

Још у прастара времена, људи су трагали за слатким залогајем, а он је био тамо где су живеле пчеле. Око 6.500. године пре наше ере настао је чувени цртеж у Пауковој пећини, у данашњој Шпанији, који приказује човека како се пење до пчелињег гнезда да би се домогао меда. Тако се међу више од 800 хиљада врста разних инсеката који живе на планети, човек определио за пчелу. Пчелари ће свакако рећи да је то био прави избор. И не само они.

Јестив мед у гробници Тутанкамона

Древни народ Хетити, који су утемељили велико и моћно царство у Анадолији, на простору где се данас простире Турска, око 1.590. године пре Христа били су велики пчелари. За данашње појмове били су каткада и веома сурови, јер су увели систем казни за крађу туђег роја. Благонаклон став власти омогућио је да се пчеларство касније прошири на просторе данашњег Ирака. Шамаш Реш Узур, асирски гувернер Сухуа на реци Еуфрат, у осмом веку пре наше ере поносно је поставио један натпис да би се забележила његова улога у том подухвату: „Пчеле које прикупљају мед, а које нико од мојих претходника није ни видео ни довео у Сухуу, ја сам донео с планина и умножио их. Оне сакупљају мед и восак, а и баштовани то знају. Нека било ко, ко буде дошао касније, запита старце ове области да ли је тачно да је Шамаш Реш Узур, гувернер Сухуа, увео ове пчеле.” Готово невероватно, гледано из данашње перспективе, оптерећене сталном опасношћу која прети пчелама од пестицида, да је још у та прадавна времена, безмало пре три миленијума, било јасне спознаје о вредности пчеле као опрашивача.

Античке цивилизације пчели су давале велики значај, стари Египћани чак тврде да је она настала из суза бога Сунца Ра које су падале на земљу. На папирусима којима су се поданици обраћали фараону цртана је пчела као знак оданости. Симбол Горњег Египта био је лотосов цвет, а Доњег Египта пчела. Из тог времена су и записи на зидовима гробница у пирамидама који попут стрипа приказују тадашње пчеларење. У Незирином храму сунца из пете династије у Абу Горабу налази се камени рељеф који приказује све фазе производње меда, од вађења саћа из кошнице до цеђења меда у ћупове. Египћани су својим боговима нудили огромне количине меда. Један рукопис из времена владавине Рамзеса Трећег наводи чак 15 тона у 31.092 ћупа, вероватно годишњу производњу 5.000 кошница.

Првобитне кошнице биле су грубе, направљене од плетених корпи од суве трске, затваране иловачом из Нила. Насељавали су их дивљим пчелама које су хватане у природи. Занимљиво ја да је првобитно пчеларење било селеће. Мали тршчани бродови опремани су кошницама и њима су пловили уз и низ Нил, идући за пчелињом пашом. Мед се није никада кварио, тако да је онај, пронађен у гробу фараона Тутанкамона, био јестив и после више хиљада година.

И док је у култури и традицији Јевреја пчела знак благостања, древни Кинези уочавају њену борбеност у одбрани дома и додељују јој значење рата. У једној кинеској енциклопедији пише да се животиње деле на: „оне које припадају цару, миришљаве, мале свиње, сирене, чудовишта… безбројне, нацртане танком четкицом од камиље длаке, које из даљине личе на муве…“. Последњим недвосмислено припадају и пчеле.

По митовима античких Грка, на улазу у пећину у којој се родио бог Зевс стражариле су пчеле и полагале мед на усне тек рођеног бога. Храм у Ефесу називан је кошницом, а његове монахиње пчелама, док их велики Вергилије зове небеским даровима, тврдећи да је у пчелама садржан део божанског ума. Римски мислилац Плиније веровао је да се пчеле договарају како ће да раде, а током средњег века уређење пчелињег друштва било је узор за друштвено, феудално, уређење јер се сматрало да је на челу пчелиње заједнице краљ. Велико разочарење завладало је када се увидело да је краљ заправо женско. У књизи „Женски владалац“ Чарлс Батлер научној јавности је то и саопштио. У другом издању ове књиге из 1609. године први пут су описани звуци који се чују у кошници када се припрема ројидба, пчеларима познато “певање” матица.

Пчела је кроз историју била изузетно поштована у многим религијским системима. У грчкој митологији она је била верни пратилац богиње Артемиде. Само су Спартанци античке Грчке одбацивали мед, вероватно зато што су га сматрали декадентним. Они су посебно презирали мед у колачима јер су сматрали да то није храна за слободног човека. С друге стране, Римљани су толико волели мед да су онима којима желе добро говорили: „Нека мед капље на тебе.” Грчке и римске кошнице биле су израђене од теракоте.

Свети заштитници и песме словенске

У митологији Словена пчеле се везују за рајске просторе и Бога. Пчела је симбол чистоте, светости и чедности, због тога се у хришћанству повезује с ликом Богородице. Код Бугара заштитници пчеларства су Свети Атанас и Свети Харалампије, а код Руса чудотворци Саватије и Зосма, чији је празник 17, односно 30. априла. Код Украјинаца као покровитељи пчела истичу се Свети Харалампије, који се празнује 10, односно 23. фебруара и Свети Алексије, човек Божји, чији је празник 17, односно 30. марта.

Пчелињи заштитници код Срба су Свети Константин и Јелена, а у Хомољу то је Свети Прокопије, који се прославља 8, односно 21. јула. У народу се име овог свеца доводи у везу са глаголом копнети, па отуда многа веровања везана за његов дан. Сматра се да тог дана све копни – и камен у води и дрво у гори. Веровало се да ће се разболети свако ко се тога дана буде купао, односно, да ће венути и копнети. Због тога није било добро купати се на тај дан. У Хомољу постоји веровање да је Свети Прокопије био пчелар и да се убио од жалости када му је једне ноћи мечка појела све трмке. Због тога га је Бог узео за свеца. Посебно га поштују и празнују пчелари. Њему у част, развио се обичај да се овога дана свака трмка подигне, погледа и мало подреже, односно, извади мед. Мед који се извади овог дана чува се током читаве године као лек. Од овог меда треба свако по мало да проба, да би био вредан као пчела и да га не би болеле очи.

У песмама балканских Словена, посебно на словенском Истоку, уочљива је троделна структура дрвета: врх, средина и корен. У руским и белоруским песмама у средини или на врху космичког дрвета могу бити пчеле. У руским песмама младожења, на врху дрвета је славуј, у средини пчеле, а у корену хермелин. У белоруским свадбеним песмама јавор са пчелама је срећно дрво, а у песмама балканских Словена пчеле се срећу тек у алегоријски христијанизованим представама рајског дрвета. Пчеле често у песмама сиболизују хрихшћанске вернике. У једној песми Света Петка пита Божју мајку за муве око рајског дрвета, а она јој објасни да је дрво сам Господ бог, а да су муве некрштена деца. У песми из Дебра, осе при корену су Јевреји, а пчеле при врху хришћани. У бугарској песми изнад трпезе је усред раја златно дрво с кошницом на врху. Пчеле су свакако имале важно место и у прехришћанској култури, тако да су се стопили различити слојеви у мотиву пчела и других инсеката на дрвету. Пчеле симболички представљају и некрштену децу у рају, у песмама о сну Богородице или свеца.

Мед као древна замена за фрижидер

Стари народи добро су познавали особине меда, посебно његово антимикробно деловање. Користили су га за дуготрајно чување меса у свежем стању. Чувени војсковођа Александар Македонски је након смрти 323. године пре наше ере, пренет у домовину из Мале Азије, потопљен у мед. Мед је такође био и врло чест састојак египатских лекова, можда и зато да би се лакше прогутали.

Где се пчеле роје, добро је подићи кућу

Пчеле су у посебном поштовању код нашег народа. Бројне су легенде о постанку пчела: од оне да су пчеле некада биле људи, до оне да је она Божије биће. Много је веровања везаних за пчеле: кошница пчела не ваља да се прода, нити да се поклања, већ треба само да се трампи за јагње, прасе или јаре; кошнице не ваља бројати, јер ће се мањити; петком не ваља ништа радити код пчела. По народним представама, пчеле опстају само код добрих људи. Тамо где се роје пчеле добро је подићи кућу, јер оне осећају које је место добро. И још много других. Доласком варое, а последњих година и других напасника, међу пчеларима посебно је постала изнова омиљена изрека да се кокоши броје у јесен, а кошнице у пролеће.